BEOGRADSKE PRIČE: Kadrovi iz zaborava

Stare fotografije su vanvremenske kapije kroz koje ulazimo u živote onih koji su pre nas postojali u ovom gradu. A nekada te ljude doživljavamo kao da ih nije ni bilo, kao da su deo nekog ambijenta koji je služio samo da prethodi nama, ljudima današnjice, neobazrivim i samoživim, baš kao da je svet napravljen da bismo samo mi bitisali u njemu.

Naši preci su živeli u ovom gradu punim plućima i burog krvotoka. Pa iako je ta varoš bila omalena, pogotovo gledano iz današnjeg ambijenta metropole, možda je ispravno primetiti da je bila nekako tiša, duhovnija i smirenija u svojim ritmovima. Beograđani nisu završavali desetine poslova u danu, namirujući bezbrojne obaveze i besomučno jurcajući naokolo, već su njihovi životi bili usmereni ka nekoliko važnih zbivanja koja bi tiho i mirno ispratili dok sunce ne zađe.

PROČITAJTE JOŠ: BEOGRADSKE PRIČE: Pogled na drogu pre osam decenija

Tada su ratari u selima Mirijevu, Žarkovu ili nekom drugom naselju u okruženju Beograda smerno čekali smenu godišnjih doba, tokom godine bi strepeli od ranog mraza u proleće, gradonosnih oblaka u leto, ili nekakve nezvane jesenje oluje...

Uz desnu savsku obalu, podno današnjeg Brankovog mosta bio je najvažniji saobraćajni deo grada - luka u koju su pristajali brodovi. Gorostasni dimnjaci na parobrodima demonstrirali su tehnološki napredak, a parne mašine su najzad smenile jedrenjake i veslače koji su mogli da odmore žuljevite ruke. Reka je dopirala mnogo bliže gradu, da bi tek pred početak Drugog svetskog rata deo današnjeg pristaništa bio nasut i izgrađen u obliku koji poznajemo danas.

Ulica kneza Miloša bila je ponos međuratne arhitekture. Njen izgled je očuvan i sada. Ipak, bezbrojni automobili koji danas prave neizbežne saobraćajne gužve nekada nisu bili uobičajen dekor ove saobraćajnice. Naprotiv, tek poneki automobil ili autobus sa otvorenim krovom prošli bi ovom trasom. Iako panoramski deo na krovu autobusa očitava neko romantično vreme, putnici nisu mnogo uživali u pogledu sa vrha vozila jer je autobus imao točkove sa tvrdim, punjenim gumama, pa je truckanje bilo burno i neprijatno.

Još jedna fotografija vuče posmatrača u nestvarnu prošlost, jer se u daljini vidi zdanje Skupštine čija izgradnja je okončana tridesetih godina, a prilaz iz pravca današnjeg Bulevara kralja Aleksandra bio je krajnje neugledan. Tada je upravo bila srušena Fišeklija, deo grada sa udžericama uz sadašnji Tašmajdanski park.

Bilo je to vreme kada se Beograd spremao da dobije novo lice.

PROČITAJTE JOŠ: Beogradske priče: Malarija harala i u 20. veku

RAZGLEDNICE

Poštanske razglednice bile su uobičajene tridesetih godina

, baš kao i do pre par decenija, kada ih internet i mobilna telefonija konačno potiskuju. Današnji, brži način komunikacije prijemčljiviji je savremenim sugrađanima, ali nije oduvek tako bilo.

Na svim međuratnim razglednicama nisu interesantni samo zaboravljeni kadrovi grada. Nekada je to i upadljivost natpisa koji su bili ispisani na francuskom jeziku, jer je međuratna Jugoslavija bila u francuskoj interesnoj sferi.