Stojčić: Formiraćemo novu službu za urbanizam!

NOVOPOSTAVLjENI gradski urbanista Marko Stojčić uverio se da posao sa kojim se uhvatio ukoštac ne može da radi samo jedan čovek, već čitav tim. Zbog toga za "Novosti" otkriva da će na sledećoj sednici Skupštine grada biti oformljena nova služba za urbanizam koja će ubrzati radove u prestonici. Najavljuje da će nastojati da se približi stopostotnoj pokrivenosti grada urbanističkim planovima, kao i da će sa građanima razmatrati trasu unutrašnjeg magistralnog prstena.

- Ne postoji dobra koordinacija između naše kancelarije i drugih službi. Gradski urbanista nije jedan čovek. Nova služba za urbanizam imaće svog direktora i 10 zaposlenih od kojih će neko biti zadužen za javne površine, infrastrukturne objekte, drugi za planove, treći za pešačke zone, kapitalne investicije... Moj posao je da objedinim sva gradska preduzeća koje treba da rade kao jedno kako bi sprovodila urbanističke planove. Sebi sam dao rok od dva meseca da uspostavim ovakvu organizaciju.

PROČITAJTE JOŠ: NADOGRADNjA NA GUNDULIĆEVOM VENCU: Čitav projekat zidan po zakonu

* Na šta ćete se fokusirati u naredne četiri godine?

- Želim da za vreme svog mandata pokrijem ceo Beograd urbanističkim planovima. Sada su pokrivene dve trećine teritorije koja je građevinska zona. Iz godine u godinu nam se povećava broj zahteva za izradu planova i za izdavanje dozvola. Prošle i 2017. godine smo izdali dozvola za više od milion kvadrata, a ove očekujemo povećanje od 15 odsto. Sistem je ostao isti, odnosno isti broj ljudi obrađuje te zahteve. Verujem da ćemo novom organizacijom uspeti da se približimo stoprocentnoj pokrivenosti grada planovima, jer njihovo nepostojanje pospešuje divlju gradnju.

* Osim divlje gradnje problem je, po mišljenju građana, i narušavanje ambijentalne celine starog jezgra grada.

- Greška je da se prilikom zaštite ambijentalne celine ide u krajnost i pribegava izgradnji objekata koji su kopija onih iz ranijeg perioda. To je arhitektonski skroz pogrešno. U 21. veku ne treba da se prave objekti klasicističke arhitekture, već bi to trebalo da bude delo savremene gradnje, koje je uklopljeno u postojeći ambijent. Da ne odskače bojama, materijalima i namenom. Svako doba ima svoju arhitekturu.

* Od planiranih rekonstrukcija postojećih trgova koje su najizvesnije?

- Nema čekanja. Radimo potez od Slavije do Trga Republike, uvođenje tramvaja 1 i rekonstrukciju Terazija i Trga Nikole Pašića. Pašićev trg je u katastrofalnom stanju i zato smo već krenuli sa projektovanjem po idejnom rešenju u saradnji sa autorima koji su pobedili na konkursu. Ujedno, i Bezistan čeka na obnovu, ali radimo na nekim izmenama projekta. Rekonstrukcija Terazija sačekaće prolazak tramvaja, ali nemamo ni konačni izgled jer je projekat u toku.

* Dokle se stiglo sa gradnjom spoljne i unutrašnje magistralne tangente?

- Imali smo sastanak i za spoljnu magistralnu tangentu. Za njenu izgradnju nema mnogo prepreka, a započet je i projekat za most preko Ade Huje. Gradnja unutrašnjeg magistralnog prstena mnogo košta, zahteva eksproprijaciju i rušenja. Hoćemo da čujemo mišljenje stručnjaka i onih koji žive na toj trasi kaki bismo videli koliko je realno da se nastavi sa tim projektom. A protok saobraćaja kroz centar biće smanjen izgradnjom tunela Savska - Dunavska padina.

PROČITAJTE JOŠ: URBANISTA MARKO STOJČIĆ: Nema rušenja bedema zbog gondole

NESTAJE ZELENILO

BEOGRAĐANI se žale da im se grad pretvara u beton. Nema zelenila na Cvetnom trgu, Slaviji, Trgu Republike.

- To je viđenje građana, ali nigde u svetu na glavnom gradskom trgu nema toliko drveća jer mu tu nije mesto. Evo, nedavno smo i projekat jarbola na Ušću poslali na doradu kako bi se u projektu dalo više prostora zelenilu. Kada je reč o Cvetnom trgu, ni ranije tu nije bilo većeg zelenila.