BEOGRADSKE PRIČE: Pogled na drogu pre osam decenija

Čovečanstvo napreduje. To je misao koju će mnogi isticati, nabrajajući tehnološka čuda kojima danas raspolažemo. Naši preci koji su živeli pre jednog veka ne bi mogli nikako da se snađu u sadašnjem svetu. Međutim, ne napredujemo samo u naučnom ili tehnološkom smislu, već i u kreiranju novih poroka i svih vrsta zla koji su bili nezamislivi nekim generacijama koje su ovde živele pre nas.

O strahovima i slutnjama starih Beograđana i čitalaca predratnih novina najbolje govore reportaže koje je tridesetih godina objavljivao ugledni list "Vreme". Tadašnja prestižna novina ima svoje dopisnike čak iz Amerike, pa ovi precizno upozoravaju na jednu pošast koja se obrušila na žitelje tog kontinenta. Bila je to droga. U to vreme termin "marouana" (marihuana) odnosio se verovatno na širi spektar narkotika, a ne samo na formu sušenog lista ove biljke koju danas poznajemo.

MEKSIKO

- Marouanu je plasirao Meksiko - počinje novinska reportaža iz 1939. godine.- U Nju Orlinsu se pojavila prvi put 1910. godine. (Termine i lična imena prenosimo onako kako ih je pisao list "Vreme".) - Ispočetka su je koristile samo propalice, a posle toga mornari bez lađa. Na kraju kapetani brodova, a danas cela Amerika. U srednjim školama marouana je ukorenjeno zlo.

Autor teksta, koji je potpisan kao Valter Ćuk počinje izveštaj konstatacijom da je za ovo opojno sredstvo policija saznala - poslednja.

- Počelo je tako što je 1926- godine veliki list "Nju Orlins Item" poslao na teren najbolje reportere da se zainteresuju za marouanu. Povedena je anketa. Doznalo se ko najviše prodaje i ko najviše troši ovaj otrov. Date su senzacionalne reportaže. Objavljeni materijal sa dokumentovanim slikama napravio je veliko uzbuđenje. List "Morning Tribjun" prihvatio je anketu. Zatim ostali, svi sa istim zadovoljstvom. Tako se Amerika preko noći uplašila za sopstvenu budućnost...

Pročitajte još - Beogradske priče: Olovka kao vremeplov

Ćuk dalje piše kako se "marouana" najviše gajila u Havani i Tampiku, Vera Kruzu i Teksasu. Odande su je prenosili kao krijumčarenu robu. Prvo su je mornari donosili u svojim zavežljajima. Plaćalo se deset dolara po kilogramu. Već u Nju Orlinsu cena je skočila na 30 dolara. Zahvaljujući marouani ovaj grad je dobio svoje podzemlje...

- Da bi se što duže sačuvala tajna o otrovnom semenu od policije, krijumčari su stvorili svoj kod, šifru i žargon. U njihovom jeziku marouana se zove "mutasi". To su cigarete koje vas posle tri ili četiri dana odnose u carstvo sreće. Trgovci "mutasija" najpre su prodrli među školsku omladinu. Najbolje mušterije su našli među siromašnim slojevima.

Policija je tokom 1926. godine pohapsila mnoge mornare i krijumčare. Tek tada se videlo da su u taj posao upetljani mnogi gangsteri, prodavci novina, trgovci voćem, dečaci, gostioničari, bludnice... Pred sudom je ustanovljeno da je marouana isplela razgranatu krijumčarsku mrežu.

Potom su mnogi događaji morali svoje epiloge da pokažu na sudu. Brojni akteri su pod uticajem droge počinili teška krivična dela. Novinar potencira da je opet opojna droga bila kriva, jer kada čovek popuši "dve-tri mutasi cigarete dobija natčovečansku hrabrost".

- Danas se s pravom mnogi veliki zločini u Americi pripisuju marouani - dodaje Ćuk.- Ona je stvorila najveći broj kriminalnih delinkvenata. Svakodnevne su borbe mašinskim puškama između krijumčara i policije. Val otrova kreće prema istoku i severu. Uskoro će, kažu, u Evropu...

Pročitajte još - Beogradske priče: Večite pripovesti o šenlučenju

"NAŠ ČOVEK"

Reporter "Vremena" odvažno se uputio u šetnju ulicama Nju Orlinsa, tražeči kontakte i potporu za svoju priču. Snalažljivo dolazi do čoveka sa našeg podneblja, Martina Barića, kojeg mu predstavljaju kao King Mutasa, dakle kralja ove opojne droge.

Budući da je ondašnja Kraljevina Jugoslavija bila znatno veća, a Barić veroavtno Hrvat, bilo je prirodno da ga autor teksta označi kao "našeg čoveka", tim pre što su govorili istim jezikom.

U jednom trenutku ga je sagovornik ponudio cigaretom, a reporter je ustuknuo.

- Ne brinite, nisu ovo mutasi, ovo su obične cigarete. Marouana se prodaje samo budalama, a ja to nisam.

Zatim Ćuk piše kako se posao razvija i koji su problemi u ovoj, nelegalnoj trgovini. "Posao" nije prijatan, policija ih budno motri. King Mutas prodaje marouanu samo kao semenje. A to je, kažu, dozvoljeno... On je pre deset godina bio prost obalski radnik. Jedan mornar mu je ponudio deset dolara da bi mu neprimetno sa lađe preneo na obalu zamotuljak od šest kilograma. Naš zemljak je bio vešt, sve je bilo "evriting iz olrajt"... Od tada je stalno krijumčario. Kada je ušao u posao postao je član "firme". Kupovao je marouanu za deset, a prodavao za sto dolara. I tako je namlatio silne pare.

Predratna štampa je davala veliki prostor ovakvim tekstovima, budući da su upozoravali na pošast koja je ipak, "tamo, negde, daleko preko okeana". Međutim, strahovi ondašnjih novinara do danas su se pokazali više nego osnovani. U to vreme niko nije ni slutio koliki će "publicitet" do danas steći najrazličitije vrste narkotika.

"KRALj"

Policija je znala za King Mutasa. Kako piše novinar Valter Ćuk, "ovde svakog bogatog čoveka zovu kraljem marouane".

Već je bila javna tajna da su oni svoje bogatstvo stekli prodajom "tog otrova".

"SENZACIJA"

Reporter zaključuje tekst rečima koje nose novo upozorenje.

- Kada smo se rastali doznao sam novu senzaciju: marouana je prošla kroz Ameriku kao talas. Izgleda da se na tržištu pojavljuje neka nova, đavolja droga koja, eto, i samom King Mutasu kvari milionske poslove...