Beogradska štampa je tokom proleća 1939. godine imala jedan interesantan izazov. Uz bezbroj mračnih tema koje su se rojile pred početak Drugog svetskog rata, novinarima je pravi odmor i razonodu pružila jedna dobronamerna starica koja se našla na proputovanju kroz glavni grad.

Naime, novine su pisale kako je najstarija žena u Jugoslaviji, Janoka Jeremić, iako ima 118 godina, došla iz Valjeva u Beograd da obiđe mnogobrojne unuke. Janoka je sama, bez ikakve pratnje došla u prestonicu.


PROČITAJTE JOŠ:
Beogradske priče: Kako smo se oprostili od Aleksandrovog mosta

Tadašnji novinari slikovito pišu o starici koja im je privukla pažnju. Beleže kako Janoka živi sama u svojoj kući, i sve poslove u vrtu i na njivi obavlja sama, "uprkos visokoj starosti".

"Prošlog proleća je oblepila i okrečila kuću, i sad joj se kuća izgledom ističe među ostalim kućama u Valjevu".

Potom novinari ispredaju svoju priču...

- Janoka, kako sama priča, voli iznad svega red i čistoću, pa ma bila i sama, i niko da je ne posećuje. Svi njeni su je napustili, sinovi i unuci oženili se i rasejali po celoj zemlji. Janoka je ostala sama. U dubokoj starosti, uvela ali ne i pogurena oseća se još uvek čila i zdrava, srce joj je samo od starosti oslabilo, pa joj je i lekar savetovao da ne putuje, da ostane kod kuće, umreće na putu. Ali,. Janoka to nije htela da učini.

- Kako ću ti sinko, da ostanem kod kuće, kad mi se unuk, poreznik (a mnogo ga volim) razboleo u Podravskoj Slatini, daleko od roda i svoga. Teško mu je, sinko, pa sam htela da ga ovi, ovde, u ministarstvu premeste negde ovamo bliže, u Beograd ili Valjevo, da ga češće obiđem.

Janoka Jeremić sa praunucima

Tako je starica, najstarija u ondašnjoj državi, rešila da uzme stvar u svoje ruke kad već niko drugi to ne ume. Usput je obišla mnogobrojne unuke i praunuke, odgovorila na pitanja ondašnjim novinarima, i pomalo se izjadala jer joj je teško padao usamljenički život.

Za duboku starost bila je zahvalna belom luku i sirćetu, a kada je došla u Beograd odmah je komentarisala zašto su ljudi kraćeg veka od nje.


PROČITAJTE JOŠ:
Beogradske priče: Za ćelave - i muka i bruka

- A sad, gledaj, jedu po pet - šest jela! Pa ipak ostali zeleni. Pa, da prostiš, gospodine, nije se nekad išlo ovako golo, ko sad! Bilo je sasvim drukče! Da sam znala, ne bi se svega toga držala, pa bih već odavna umrla, kako umire i ovaj mladi svet u varoši!

Tako su post i oskudica u to vreme bili najbolja "dijeta" koja je omogućavala duboku starost. Makar je tako bilo kod Janoke, u njenoj 118. godini.


UNUK I USUD

Priču o našoj vremešnoj junakinji predratni listovi završavaju rečima da se ipak vratila u rodni kraj.

- Stara Janoka, ojađena što je sama, a sa malo nade da će joj unuka premestiti, da joj pred smrt bude bliže, otputovala je opet sama, bez pratnje, svojoj čistoj i beloj kućici u Valjevo.