KOMENTAR: Bubuljice

TOKOM prošle godine, u Beogradu je podneto 57 prijava protiv roditelja čija su deca imala veliki broj izostanaka iz škole. Izrečene su dve novčane kazne od po 5.000 dinara, tri opomene, jedna oslobađajuća presuda, dok su dva zahteva odbijena. Ostali postupci su u toku.

U svedočanstvu, srednjoškolac, u proseku, ima 100 izostanaka. To je tri nedelje nedolaska u školu. Osim "virusa" koji "pokose" pola odeljenja pred odgovaranje i pismene zadatke, pojavio se i novi razlog - depresija zbog fizičkog izgleda. Ili je to samo izgovor. Kao da mnoge prethodne generacije nisu bile u "magarećim godinama", patile zbog debljine ili bubljičavog lica. Ali, u školu su svi išli.

Danas, pak, mame i tate pravdaju sve. Jer, bolje je da dete ne pokvari ocenu ili, ne daj bože, padne u depresiju zato što je drugarica dobila "nove usne". Iako su izostanci hronična boljka srpskog školstva, profesori i sindikati se nikada nisu bavili tim problemom. Osim raznih analiza, koje treba da odgonetnu šta je to zbog čega je broj izostanaka iz godine u godinu sve veći.

Pročitajte još - PRIJAVE PROTIV RODITELjA: Neću u školu, loše izgledam

Rezultati i školska praksa kažu da je deci dosadno u školi, kako čas traje predugo da bi zadržao njihovu pažnju. Da bi smanjili izostajanje iz škole, neki profesori čak predlažu skraćenje časa na 35 minuta. Jer, jedan 18-godišnjak ne može duže od toga da održi pažnju?! Umesto što predlažu da čas bude kraći, pojedini nastavnici bi trebalo da se zapitaju gde greše kada je đacima dosadno već posle četvrt časa.

Jer, oni su ti koji treba da ih zainteresuju za temu koju predaju, da ih uključe u diskusuju... Koliko god su ta deca zatrovana TV zadrugarstvom, Macama, Lunama, Ajfonkama, koliko god da su narkomanski vezana za telefone i aplikacije, možda bi im tada čas barem za trunku bio zanimljiviji.