Kišobrani bez majstora

JEDINSTVENA radnja za popravku kišobrana, nakon 50 godina rada, zatvoriće vrata na adresi Višnjićeva 6 na Dorćolu. Lokal u kome su se ovim neobičnim zanatom bavile dve generacije, restitucijom je vraćen vlasnicima, a rok za iseljenje je do maja. Nažalost, to nije jedina i najveća nevolja koja je zadesila vlasnicu Tatjanu Živković. Popravka kišobrana nije zavedena u registru starih zanata, što dovodi do niza pravnih i ekonomskih poteškoća.

Radnju za popravku kišobrana sedamdesetih godina otvorila je Ljubinka Bošković, a pre tri godine posao je preuzela njena ćerka Tatjana Živković, nakon što je Ljubinka otišla u penziju. Iako je po struci farmaceut, ljubav i uspomene na detinjstvo bili su razlozi da nastavi da neguje ovaj zanat.

- Još kao devojčica dolazila sam ovde sa prijateljima i provodila vreme posle škole. Mamino radno mesto bilo je moja druga kuća - navodi Tatjana.

Pročitajte još: Balkanska ulica centar starih zanata

Savremeno doba stavilo je katance na vrata mnogih zanatskih radnji, ali lokal u kome se popravljaju kišobrani odolevao je izazovima novog doba. Kako nam Tatjana objašnjava, ljudi još popravljaju kišobrane iz različitih razloga. Nekima se isplati da daju novac za popravku žica, koje najčešće propadaju. Za takvu popravku potrebno je izdvojiti između 200 i 300 dinara, zavisi od kvaliteta kišobrana. Drugi pak dolaze da sačuvaju uspomenu, i tada ni ne pitaju za cenu.

- Dešavalo se da dobijemo kišobrane stare po 50 i 60 godina. Neki su deo nasleđa, neki pokloni, ali svima im je zajedničko to što predstavljaju veliku vrednost svojim vlasnicima, a sentimentalna vrednost je iznad novčane.

Sada će mala radnja, ispunjena velikim uspomenama, morati da se iseli sa adrese na kojoj se nalazi od svog nastanka. Međutim, restitucija nije jedini problem koji je zadesio Tatjanu i njenu porodicu.

- Ono čime se ja bavim ne postoji nigde. Kada u registru ukucate šifru pod kojom se vodim, videćete da potpadam pod neku kategoriju koja nema veze sa onim što zapravo radim - kaže Tatjana.

Kako bi popravka kišobrana dobila status starog zanata, jedan od niza uslova je da stekne sertifikat za to. Ispunjavanje zahteva iziskuje velike finansijske troškove, koji su glavni kamen spoticanja. Za Tatjanu, njenog muža, dve ćerke i majku u penziji, ova radnja je glavni izvor prihoda.

U potrazi za rešenjem, Tatjana je pisala kabinetu gradonačelnika i zamenika gradonačelnika, odakle još nije dobila odgovor.

- Kako sam i navela u mejlu koji sam poslala, smatram da bi bilo šteta da se ne sačuva trun duha starog Beograda koji moj posao predstavlja - objašnjava Tatjana.

Postojanje radnje za popravku kišobrana nije jedinstveno samo kod nas, već i u čitavoj Evropi, zato je godinama privlačilo pažnju turista. Stoga, Tatjana polaže sve nade u to da će vrednost ovog zanata biti prepoznata i da će uspeti da nastavi sa radom na novoj lokaciji.

GASE SE STARI ZANATI

PROŠLE godine je zbog restitucije zatvorena i čuvena prodavnica soda-vode na Vračaru, nakon osam decenija poslovanja. Time je izgubljena poslednja sodadžijska radnja u centru grada.