UMESTO od Brankovog mosta do Gazele, kompleks "Beograda na vodi" prostiraće se sve do Beogradskog sajma. Kako "Novosti" nezvanično saznaju, zemljište duž leve strane Bulevara vojvode Mišića eksproprisala je država, za potrebe širenja ovog kompleksa.

Zbog širenja "Beograda na vodi", kompanije koje su ovde imale svoje lokale počele su da ih prazne. Izložbeni salon fabrike nameštaja "Matis" već je razmontiran, a 31. januara 2019. vrata zatvara i "Houm plus".


PROČITAJTE JOŠ: "Božićno seoce" u januaru ispred Hrama Svetog Save

- Tačno je da zatvaramo salon zbog širenja "Beograda na vodi" - kaže za "Novosti" Viktor Čalovski, generalni direktor ovog lanca. - Naša firma je imala višegodišnji ugovor o zakupu objekta kod "Eurosan real estate". Zakup nam je otkazan zbog ovog razloga, a novi prodajni salon otvaramo u tržnom centru "Ada mol", kada bude izgrađen.

Kako su ostali bez svog objekta u Bulevaru vojvode Mišića, eksproprijacijom ili prodajom, kompanija "Matis" nije želela da objasni "Novostima".

Objekat nekadašnjeg prevozničkog giganta "Jugošpeda", odnosno bivša fabrika hartije koju je podigao industrijalac Milan Vapa 1924. godine, pre šest godina postao je spomenik kulture. U njemu se nalazi nekoliko firmi, koje će sada morati da budu izmeštene. Pre tačno godinu dana "Novosti" su pisale da će zdanje biti obnovljeno. Tadašnji prvi čovek prestonice Siniša Mali kazao je da će zgradama "Jugošpeda" i "Bigza" biti vraćen stari sjaj.

- Obnova ovih zdanja zapravo je nastavak trenda da se zgradama, koje su činile tradicionalni stari Beograd, vrati stari sjaj, kao što je to urađeno sa zgradom "Geozavoda" - rekao je tada Mali.

Tako bi, u sklopu "Beograda na vodi", osim "Geozavoda" i bivše Glavne železničke stanice, trebalo da se nađu i hotel "Bristol" i zgrada "Jugošpeda". Da podsetimo, Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove grada Beograda još 2016. eksproprisao je zgrade "Simpa" i slovenačke "Iskre" u Ulici Hadži Nikole Živkovića 2 i 6, koje su prešle u ruke preduzeća "Beograd na vodi".

BISER ARHITEKTURE

PROJEKAT postrojenja fabrike hartije uradio je arhitekta Karl Haniš, dok je nadzor nad zidanjem vodio domaći inženjer Vladimir Bilinski. U prostranoj zgradi nalazila su se odeljenja namenjena proizvodnji i skladištenju hartije, kao i biro vlasnika, kuhinja i trpezarija, radnička ambulanta i sobe za odmor. Kao prva fabrika namenski građena za industrijsku proizvodnju papira, pune tri decenije bila je i jedina fabrika te vrste u Srbiji. Danas je jedna od najočuvanijih i najznačajnijih objekata industrijske arhitekture u Beogradu i Srbiji. U njoj su se snimali mnogobrojni domaći filmovi i serije.


PROČITAJTE JOŠ: Zvezda ruši dom Lazićima

RASPRODAJA U "HOUM PLUS"

ZBOG zatvaranja objekta "Houm plus" kod Sajma, u toku je velika rasprodaja artikala. Svi proizvodi su na popustu od 20 do čak 70 odsto, pa sugrađani sniženja mogu da iskoriste sve do 31. januara da kupe sve što im je potrebno za domaćinstvo.

Čim tržni centar "Ada mol" bude otvoren, u njemu će biti novi prodajni centar ovog lanca kućnih proizvoda.