DUGA je istorija klizanja na ledu ili "tociljanja" u našem glavnom gradu. Beograđani su se, kada su to vremenski uslovi dozvoljavali, rado "tociljali", u početku na barama i rekama u okolini grada, a kasnije i na uređenim terenima u samom gradu. Bara Venecija koja se nalazila prema reci Savi, iza zgrade Železničke stanice dugo godina je bila omiljeni prostor za klizanje na ledu.

O ovome pričamo sa Dejanom Milutinovićem, čovekom koji je sa puno strasti istraživao istoriju klizanja u Beogradu, a ovih dana će svoje tajne i saznanja da podeli sa sugrađanima kroz monografiju "Slike i tragovi na ledu". Ekskluzivno iz ovog štiva izdvojili smo neke uvodne detalje.

- Ovaj lepi sport spada u najstarije sportske aktivnosti kojima su se naši sugrađani na organizovan način i rado bavili - kaže Milutinović.- Beograđani su imali mogućnost da nabave najbolju klizačku opremu toga doba. Tako, na primer, dnevne novine "Srpska nezavisnost", redovno od decembra 1881. godine objavljuju oglase za prodaju klizaljki. Klizaljke marke "Halifaks" mogle su se kupiti u prodavnici braće Karapešić.

PRVE TRKE DAVNOG 13. januara 1891. godine, u 15 časova, na prostoru Bare Venecije i klizališta Beogradskog klizačkog društva, održane su prve organizovane trke na ledu u Beogradu, a nakog toga su izvedene lepe i zanimljive igre na ledu. Novinari beleže kako je ceo događaj pratio orkestar koji je svirao razne komade.

"Srpske novine" u januaru 1883. godine objavljuju sledeću informaciju svojim čitaocima: "Da se ne bi kakva nesreća na tociljajci, na Bari Veneciji dogodila, uprava varoši Beogradske naredila je, te je komisija obeležila mesto na kome se publika sa sigurnošću može tociljati".

PROČITAJTE JOŠ - Klizalište u Jagodini: Sto dinara klizanje i klizaljke

Prvi bal na ledu održan je početkom 1884. godine na prostoru Bare Venecije. Dnevne novine "Beogradski dnevnik", u decembru 1883. obaveštavaju da će se oko Nove godine na Bari Veneciji održati prvi bal na ledu.

"Kao što čujemo, početkom januara na Bari Veneciji održaće se velika večernja zabava na ledu", poručuju ondašnji novinari. "Zaista možemo i mi malo uživati i u našoj "Veneciji", kao ono Mlečani u svojoj. Biće i lampiona i muzike, samo ne - gondole. Mi se radujemo tome i želimo priređivačima pravo "venecijansko" veče.".

Značajan momenat za istoriju ovog sporta jeste osnivanje Beogradskog klizačkog društva 1890. godine. Upis novih članova se vršio u knjižari Petra Ćurčića na Obilićevom vencu broj 14.

- Pošto je Društvo dobilo od opštine beogradske mesto u Bari Veneciji za društveno klizalište, onda se ono odmah postaralo da ga što bolje uredi. Sad je već klizalište tako uređeno, da će moći potopuno zadovoljiti svakog klizača... Milina je pogledati onu lepu gomilu veselih devojaka i mladića, koji jure preko leda dok ih muzika sa obale uveseljava svojim umilnim zvucima. Klizalište se održavalo i svakog dana se šmrkovima polivalo. Podignuta je i elegantna i ukrašena klupska baraka gde su članovi mogli da ostave svoju garderobu i da se okrepe kojom čašom piva i drugim pićem. Klizalište je svečano otvoreno 23. decembra 1890. godine.

Marljivi hroničar nastavlja svoje pripovedanje, pa nam tako Dejan Milutinović opisuje i nastavak priče. Beograd dobija i druga važna klizališta.

PROČITAJTE JOŠ - Otvorena treća sezona klizanja na Tašmajdanu

Klizalište na kojem su se Beograđani najradije "tociljali" bio je prostor koji se nalazio na mestu današnjeg Doma vojske Srbije, na placu koji je pripadao Prvom srpskom velosipedskom društvu, sve to početka tridesetih godina prošlog veka, kada je na tom mestu izgrađen Ratnički dom (Današnji Dom vojske).

Takođe, duže od decenije klizalo se i na prostoru pored zgrade tadašnje Narodne skupštine koja se nalazila u Ulici kraljice Natalije, na mestu gde se sada nalazi bioskop "Odeon". Klizalište je bilo na prostoru na kome je danas Učiteljski fakultet, na uglu ulica Kraljice Natalije i Dobrinjske. Ovaj prostor na korišćenje je dobio klizački klub "Dušan Silni" i na njemu je tokom zimskih meseci redovno formirano klizalište.

Naravno, klizalo se i dalje na prostoru Bare Venecije, kao i na Savi i Dunavu, kasnije, nakon Prvog svetskog rata i na teniskim terenima na Kalemegdanu i Tašmajdanu.


LAZA I KLIZANjE

NAŠ čuveni pesnik Laza Kostić objavio je u novinama 1891. godine tekst pod nazivom "Tociljajka". Pored pisanja o samoj tociljajci i njenoj rasprostranjenosti po severnim zemljama, on na šaljiv način komentariše i uvođenje nove reči "klizanje", umesto "tociljanje" u naš rečnik, i u samom tekstu potvrđuje činjenicu osnivanja Beogradskog klizačkog društva.


"ODLIČAN LED"

TOKOM januara 1911. godine novine su najavile i koncert na klizalištu Velosipedskog društva. "Led je odličan. Sviraće vojna muzika. Početak u pet i po popodne". Sličan napis govori kako "klizalište u Prvom srpskom velosipedskom društvu javlja poštovanoj publici da je uvelo električno osvetljenje na klizalištu. Gospoda klizači mogu se klizati uveče od šest do devet časova".