NEKADA su genijalni arhitekti, poput Momira Korunovića stvarali dušu ovog grada. Tridesetih godina samo jedan od njegovih graditeljskih pečata je nanovo ubedio stanovnike Beograda da su delovi slagalice koja se idealno uklapa u najviše estetske standarde Evrope.


PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: Kako je nekada išao put od Zemuna ka Beogradu

Bila je to Pošta broj 2, umeštena uz zdanje tadašnje Železničke stanice. Taj prostor nekada je nosio ime po američkom predsedniku Vudro Vilsonu, pa je tada nosio ime Vilzonov trg. Ma kako taj izgovor sada deluje malo nezgrapno, upravo takav je bio uobičajen u ono vreme.


PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: Siluete nekog drugog grada

Tridesete godine bile su vreme u kojem je Beograd imao određeni zamah koji je osećala i šira javnost. Napredak se ogledao u sve većem broju automobila, otvoren je Most kralja Aleksandra, Beogradski Sajam (koji danas zovemo "Starim"), broj stanovnika se bližio broju od 300.000... Politička agitacija ogledala se tako što su bacani leci iz aviona, što je opet delovalo kao svetska novotarija... I sve to je postepeno Beograđanima stvaralo osećaj da se ipak bliže neka nova, srećnija vremena. Tim pre što su ožiljci koje je ostavio Veliki rat bili još uvek vidljivi, a rane duboke...

U takvom ambijentu Korunovićevo zdanje još više dobija na važnosti, a ova priča pušta fotografijama da pričaju više od teksta.

Na žalost, ova zgrada bila je kratkog veka, jer je nemilosrdni Drugi svetski rat doneo nova uništavanja i razaranja. Pošta broj 2 je nekako preživela nacističko bombardovanje na samom početku velikog vojnog sukoba, ali nije izdržala razaranje nekoliko godina potom.

Savezničko bombardovanje, 1944. godine, koje su tadašnji Beograđanji zapamtili i kao "Uskršnje", donelo je nove tepihe bombi, sa istom razornom moći. Jedina razlika bila je u tome što su ih bacili oni na čijoj strani smo ratovali.

Tada je zgrada pošte bila veoma ozbiljno oštećena.

Posle rata dolaze neki novi ljudi, nove ideologije, pa tako i drugačiji pogled na umetnost i arhitekturu.

Oštećenu poštu trebalo je rekonstruisati, ali odluka nije bila da se zgradi vrati stari, predratni sjaj, jer je ideološko opredeljenje novih vlasti bilo takvo da treba "prekinuti svaku vezu sa predratnim sistemom". Tako je gorostasna lepotica bila osuđena na gubitak svoje kitnjaste šarolikosti, već su njene fasade dobile novi, socrealistički, svedeni lik.

Bilo je to vreme kada je socrealizam, kao pogled u umetnosti koji je podilazio novim vlastima, svojom svedenom formom uvodio zdanja baš kao što je pošta koja danas stoji na istom mestu. Na osnovama one stare pošte arhitekta Pavle Krat osmislio je današnju, koja i sada podseća na šturo, surovo vreme posleratnog "razvoja".


RODONAČELNIK

ARHITEKTA Momir Korunović je bio jedan od najvećih stvaralaca kod nas, tako da je ušao u istoriju izvodeći bezbroj važnih građevina. Smatran je i rodonačelnikom srpsko-vizantijskog stila u arhitekturi.