Žitelji dela Surčina pokosili ambroziju, sad će moći lakše da dišu

POSLE pisanja "Novosti", žitelji Surčina iz Ulice braće Nikolić, konačno mogu da dišu bez posledica! Vlasnik parcele od dva hektara, na kojoj su rasle stabljike ambrozije visoke skoro metar, uništio je ovu korovsku biljku po nalogu komunalnih inspektora Opštine Surčin. Ipak, ovakav pozitivan ishod je redak. Onaj ko u blizini ima ambroziju, često ima nerešiv problem zbog podeljenih nadležnosti gradskih, opštinskih inspekcija s jedne i fitosanitarne inspekcije s druge strane.

Pročitajte još - Ambrozija jača od svake uredbe

Ambrozija u prestonici buja na sve strane! Prema podacima Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju najugroženiji su žitelji Palilule, Novog Beograda i Zemuna, ali i naselje Vojvoda Vlahović. Najviše problema ipak imaju stanovnici prigradskih opština gde fazanuša, kako drugačije zovu ovu biljku, raste na neobrađenom zemljištu.

- Uručili smo više od 130 naloga za uništenje ambrozije vlasnicima zemljišta - priča Branko Baškalović, načelnik Odeljenja za inspekcijske poslove GO Surčin. - Naši inspektori rade subotom i nedeljom jer ne mogu sve da postignu. Sreća je kada uspemo da nađemo vlasnika zemljišta, jer tada u 80 odsto slučajeva postupe po naređenju. Mada, zbog malih kazni, nekome je lakše da ih plati nego da za dva puta veću svotu novca angažuju nekoga da tu ambroziju pokosi. Najgore je kada vlasnicima ne možemo da uđemo u trag, kada se više njih vodi na toj parceli, ili kada se nad nekim zemljištem pod ambrozijom vodi spor. Tada, poštujući uredbu prijavu prosleđujemo fitosanitarnoj inspekciji, ali su i oni tada nemoćni.

Grad Beograd je kroz program monitoringa i suzbijanja ambrozije, koji je usvojila Skupština grada, utvrdio niz mera koje su potrebne da ovu korovsku biljku smanji na najmanju moguću meru. I dok je prošle godine praćen rast ove alergene biljke na 80 hektara, ove godine je ta površina udvostručena.

- Vremenske prilike ovog leta pogodovale su rastu ove korovske biljke - kazao je pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović.

- Prošle godine imali smo 80 hektara koje smo predvideli monitoringom. Ove godine rast biljke pratimo na 160 hektara, a predviđamo da ćemo uništiti ambroziju na 60 hektara. Do sada je biljka uništena na više od 23 hektara. Veliki problem su privatne parcele jer se tamo ne može ući bez dozvole vlasnika, a kazne inspektora nisu dovoljne da angažuju ljude da reaguju i unište ambroziju na svojim posedima. Svakog dana imamo pet ekipa na terenu, a stanje se snima i dronovima, a taj sistem daje dobre rezultate.

Ipak, i inspektori koji su na terenu, ali i građani, saglasni su da Uredba o merama suzbijanja ambrozije mora da se menja.

Sugrađani tvrde da po prijavi čekaju inspektore dva do tri dana da izađu na teren, što je u slučajevima kada je neko alergičan na ambroziju dugo. Predug je i rok od sedam dana koji vlasnik zemljišta ima da pokosi fazanušu. Inspektori su pak saglasni da kazna od 15.000 dinara koja, smanjena na 7.500 ako se plati u roku, nije dovoljna da vlasnike natera na kosidbu.

Stabljike ambrozije pre uništavanja

BROJ ZA PRIJAVE

KAKO bi prijavili gde ima ambrozije, građani mogu da pozovu Zavod za biocide na broj 011/3054 000 i 011/30540 026, ali i da pošalju mejl na zavod@biocidi.org.rs