TRG Republike je nekada nosio naziv Pozorišni trg, a početkom 20. veka krasila ga je podloga od drvenih kocki. Takva trasa se prostirala sve do današnje Skupštine i početka Bulevara kralja Aleksandra. Hroničari starog Beograda često govore kako je tada centar grada "imao parket", a drvena, bukova podloga je činila da klopot fijakera bude znatno tiši, dostojanstveniji i nekako - gospodski.


Potom dolazi vreme kada se stara kaldrma "sudara" sa novom, sačinjenom od kamenih kocki, a uskoro stiže i neizostavni asfalt.


Snimci koje tumačimo sa Bratislavom Petkovićem, osnivačem Muzeja automobila, vraćaju nas u prvu polovinu prošlog veka. Naš sagovornik je istovremeno i dramski pisac, koji je drugovao sa velikim Aleksandrom Popovićem, čije učešće u ovoj priči je veoma dragoceno.


- Posle Drugog svetskog rata, kada je ustanovljena nova vlast u državi, počela je promena podloge od drvene kocke koja se nalazila ispred Skupštine - govori Petković za "Beogradske priče".- Sećam se kako nam je pokojni Popović pričao o njegovom ocu koji je imao jednu od takvih afaltnih mašina. On je veoma upečatljivo pamtio i trenutak kada su ga, 1948. godine, odvojili od mašine i odveli direktno na Goli otok.

Petković nas vraća u vreme kada je napravljen prvi asfaltni put u prestonici. To je bila saobraćajnica koja je vodila od Autokomande do Banjice. U to vreme, između dva rata, asfalt je bio položen i od podnožja Avale do njenog vrha. Na to su najviše uticali članovi Kraljevskog autokluba, budući da im je ovakva podloga bila poželjna za trke, a drum ka Avali je iovako bio idealan za takve događaje.



KRALjICA MARIJA Među najbolje predratne vozače sigurno se ubrajala i kraljica Marija Karađorđević, dama koja je savršeno vladala ovom veštinom koja, posebno u to vreme nije bila uobičajena za dame. Petković podseća da je kraljica čak bila pobednik nekih od trka na Avali, a na jednoj je postavila i rekord u svom "rols rojsu".


- Automobilske trke su u to vreme bile oruđe kojim su "iz potaje" šoferi uticali na državu da pojača kvalitet putne mreže koja je bila u lošem stanju - podseća Petković.- Oni su organizovali trke ka Sarajevu i natrag, a zbog učešća velikog broja stranih takmičara nisu smeli da dozvole da putevi budu u lošem stanju.


Bilo je to vreme kada su automobili i "motorizacija" bili u nezavidnoj situaciji jer je ondašnja Kraljevina Jugoslavija favorizovala železnicu. Pa ipak, motorna drumska vozila su tražila svoje mesto koje će uskoro postati dominantno.


- Svaki početak je težak, a neka od tih sećanja nam i danas prizivaju osmeh - nastavlja pripovedanje naš sagovornik.- U to vreme je Velizar Janković bio ministar saobraćaja i on je izdejstvovao da se pored prvog asfaltnog puta postave saobračajni znaci, kakvi su se uveliko nalazili pored modernih saobraćajnica u Evropi. Na skupštinskoj raspravi su se toj ideji suprotstavili članovi Radiklane stranke, upozoravajući da će taj zadatak bini nemoguć, jer će seljaci odmah da polome i pokradu znakove.

Tako je i bilo.


PROČITAJTE I: Beogradske priče: "Prvenac" kao "mali zmaj"


Potom je Sreten Kostić, koji je ušao u istoriju kao prvi srpski šofer i čovek koji je 1903. godine provezao prvi automobil beogradskim ulicama - ostavio još jedan beleg na istoriji saobraćaja u ovom gradu. Naime, on je živeo kod kafane "Župa", na sedmom kilometru prvog asfaltnog puta u Beogradu. Budući da se tu nalazila velika krivina, postavio je znak na kojem je stajao tada popularni Miki Maus. Na limenoj podlozi je bilo ispisano veliko upozorenje vozačima: "Drži desno!".




MAŠINA I GAZDA


Asfaltne mašine onog doba bile su znatno jednostavnije od današnjih, a zaprega bi ih premeštala sa jednog na drugo mesto. Petković tumači kadrove asfaltiranja iz Kosovke ulice i Bulevara kralja Aleksandra, ispred Češkog poslanstva, a današnjeg zdanja ambasade.


- Bile su to nemačke mašine, koje su vlasnici mogli da nabave pod prilično povoljnim kreditima onog doba. Ispostavilo se da su oni, koji bi imali takve mašine u predratnom Beogradu vrlo brzo mogli da steknu pozamašan kapital i da sebi priušte kuću. Doduše, bio je to kratak period jer je nastupio Drugi svetski rat, a potom su komunističke vlasti nacionalizovale takve mašine, pa je posao pravljenja puteva prešao u državne ruke.



PARNI VALjAK


Legendarni fotograf Aca Simić ovekovečio je pravljenje puteva u vreme kada je zdanje Skupštine bilo pri kraju izgradnje.


Kasnih tridesetih godina Simić je snimio kako parni valjak utiskuje kamenu podlogu na koju će potom bili izliven asfalt. Kada se prvi put pojavio na beogradskim gradilištima parni valjak bio je svojevrsna atrakcija. Njihove današnje naslednike danas pokreću drugačiji, moderniji motori, ali je tada neprikosnovena bila mašina koju je pokretao parni pritisak.


Zbog izgleda i snage ove moćne mašine, i najvijači "Partizana" su ovakav valjak izabrali za svoj najdraži simbol.