Privatni bazeni nemaju lekare ni spasioce

BEZBEDNOST i uslovi koje treba da ispune oni koji upravljaju bazenima i plažama dovedeni su u pitanje posle utapanja tinejdžera u akva-parku u Jakovu. Kontrola i prijem bazena pre otvaranja sezone od strane gradskih službi jedino se obavezno sprovodi na gradskim kupalištima, dok su na privatnim bazenima provere prepuštene jedino savesti vlasnika.

Pravilnikom o uslovima za obavljanje sportskih delatnosti propisani su kriterijumi koje kupalište mora da zadovolji. Iako je predviđeno da bazeni manji do srednje veličine imaju minimum jednog do dva spasioca, dok za olimpijski moraju da se obezbede najmanje četiri, veliki broj privatnih nema spasilačku ekipu. Osim neangažovanja spasilaca, veliki problem je i stavka da su u obavezi da imaju stalnu lekarsku ekipu jedino u danima kada očekuju posećenost veću od 1.200 kupača. Što znači da oni koji imaju manji kapacitet, ne moraju da obezbede ambulantu.

PROČITAJTE JOŠ: STANARI NE ODUSTAJU: Protest, liturgija i merenje pritiska u naselju Stepa Stepanović

- Naš bazen nema spasilačku ni lekarsku ekipu, ali naš bazen je dubine 1,40 m, tako da nam nije potrebna - kaže Irena Mitrović, marketing menadžer bazena T6. - Blizu nas nalazi se dom zdravlja, ali do sada nismo imali nikakav incident.

U Udruženju spasilaca na vodi Srbije navode da pozivanje na dubinu nikako nije merodavno, jer je ova situacija u Jakovu pokazala da se incidenti dešavaju i u manjim dubinama.

- Pravilnik ne prepoznaje dubinu već površinu bazena - kaže za "Novosti" Vladimir Grujić, predsednik Udruženja. - Dugogodišnje iskustvo mi govori da se mnogo ređe privatni bazeni odlučuju da angažuju spasioce, jer im je finansijski neisplativo. Na taj način se kockaju sa bezbednosnim uslovima. Kada je reč o gradskim bazenima, situacija nije sasvim idealna, postoje oni koji u potpunosti poštuju pravila, ali i oni koji ih se delimično pridržavaju.

Pred početak kupališne sezone, na svakom gradskom bazenu obavlja se detaljan pregled bezbednosti objekta, kupališta, ispravnosti vode, kao i stručnosti spasilačke ekipe. Međutim, kada je reč o privatnim bazenima, ukoliko je vlasnik savestan može da angažuje službu koja će izvršiti proveru bazena, što neki i čine. Ipak, tokom letnje sezone, vanredne kontrole gotovo da i nema, neretko u inspekciju izlaze samo po prijavi.

PROČITAJTE JOŠ: DAN SLADOLEDA NA TAŠMAJDANU: Igra uz ledene poslastice

- Svaki spasilac mora da prođe predviđenu obuku uz koju dobija znanja iz pružanja prve pomoći - objašnjava Grujić. - Da li imaju sertifikat o završenoj obuci, može se utvrditi putem inspekcijskog nadzora, koji tokom trajanja sezone po prijavi vrši sportski inspektor.

TAŠMAJDAN

NA otvorenim letnjim bazenima agažovano je šestoro spasilaca, petoro pored olimpijskog bazena i jedan kraj malog - kažu u SRC "Tašmajadan". - Imamo medicinsku službu u čijem sastavu su lekar i medicinska sestra. Tašmajdan ispunjava najviše bezbednosne standarde, tako da se kontrole obavljaju u skladu sa zakonom.

ISPRAVNOST VODE

KAKO nam je rečeno u Gradu, kada je reč o ispravnosti vode na bazenima, Gradski zavod za javno zdravlje kontroliše ispravnost vode u bazenima sa kojima ima sklopljen ugovor za ovu uslugu, to su većinom javni bazeni ali ne svi javni bazeni u gradu.

- Za listu objekata sa kojima gradski zavod ima sklopljen ugovor, potrebno je zvaničnim dopisom ovoj ustanovi tražiti predmetne podatke - kažu u Gradu.

NEMAJU DOZVOLU ZA RAD

PREMA rečima Grujića, nije uspostavljen jedinstven sistem izdavanja dozvola za rad spasilaca.

- Spasioci prolaze obuku prvog, drugog ili trećeg stepena, međutim problem je što posle obuke oni ne dobijaju dozvole za rad. Crveni krst, koji je nadležan da ih izdaje, još to ne čini. Iako bi trebalo da se dozvole obnavljaju na godinu dana, kada se procenjuje da li su sposobni da nastave sa obavljanjem tog posla, to se ne radi.