Beogradske priče: Japansko srce balkansko

KADA Beograđani vole i poznaju svoj grad, onda je to očekivano, ali kad grupa Japanaca sa mnogo ljubavi i poštovanja radi to isto, onda je ova priča "osuđena" da bude neobična. Baš kao što to čine Masahiko Otsuka i Tatsuja Hirano.

Njih dvojica, uz pomoć iskusnog japanologa Branke Jović imaju svoj sajt, kao i kanal na "Jutjubu" posvećen našoj zemlji, a tako se i zove - "Srbijačanel". Obojica dugo žive u Beogradu, pogotovo naš sagovonik Masahiko, a svoju energiju su usmerili ka svojim zemljacima koje hoće da upute u čari Beograda i Srbije.

Turisti i biznismeni

- Naš rad prevashodno je upućen potencijalnim japanskim turistima, ali i onima koji su zainteresovani za saradnju sa vašom zemljom u oblastima biznisa, sporta, kulture... - na savršenom srpskom jeziku počinje priču Masahiko Otsuka. - Samo za proteklih sedam meseci sačinili smo više od 40 priloga, naravno, na japanskom jeziku, ali počeli smo da prevodimo mnoge od njih, jer se javlja zainteresovana publika iz svih krajeva sveta. Za tako kratko vreme "Srbijačenel" je dostigao vrlo pristojan odziv od više od 450 stalnih pretplatnika i 27.000 zbirnih pregleda.

To je, kako kaže naš sagovornik, s obzirom na udaljenost dve zemlje, veliku istorijsku i kulturnu distancu, i relativno mali broj zainteresovanih - veliki uspeh.

PROČITAJTE I:Beogradske priče: Sava bila zaleđena

- Sajt je most između dve zemlje i trudićemo se da i dalje pravimo priču o ugostiteljskim objektima, festivalima, praznicima poput Božića i Uskrsa... Japanci su posebno zainteresovani za vašu kuhinju i tradiciju, kao i način na koji pravite vino, ajvar, rakiju...

Naš sagovornik je u Beograd došao 1989. godine i radi za japanske novinske agencije, ali je istovremeno i slobodni prevodilac. Za 29 godina koliko živi u našem gradu, očigledno je da ga poznaje veoma dobro. A i ljude u njemu.

- U Tokiju sam studirao jezike i završio sam studije francuskog. Potom sam poželeo da vidim i upoznam Jugoslaviju. (Zatim, kroz šarmantan osmeh dobaci - "mladost - ludost", pokazujući da je "savladao" šmekerske gestove ovog podneblja). - Čim sam stigao ovde počeo sam da učim srpski u Institutu za strane jezike.

Nažalost, uskoro počinju burni ratni sukobi u bivšoj Jugoslaviji, a japanske novinske kuće angažuju našeg sagovornika kao prevodioca i koordinatora.

Od 21. veka počinje da radi češće na projektima japanske vladine agencije JICA. Budući da je bio oženjen Srpkinjom, duhovito primećuje da je upoznao Beograd na sve načine.

Rađanje sajta / Foto V. Danilov

URBANE LjUBAVI

MASAHIKO za sebe kaže da je tokijsko, gradsko dete, pa se brzo adaptirao na beogradske, urbane navike.

- U Srbiji je priroda prelepa i uživam u seoskim idilama, ali sam svestan da ne bih mogao da živim na periferiji. Odgovara mi takav način života, pomalo uživam u ovim gradskim vrevama. Mada je dosta vremena prošlo otkako sam Beograđanin, i vidim da se mnogo toga promenilo.

Naš sagovornik prvo ističe da smo nekada bili opušteniji, a da se ta promena, pogotovo tokom poslednjih petnaestak godina jasno oseća. Kaže da smo uočljivo nervozniji i da se manje smejemo.

- Generalno je moj utisak o Beogradu uvek veoma pozitivan, ovde su ljudi vrlo gostoljubivi i vole Japance. Druželjubivi su i dobronamerni. Ovde postoji još jedno pravilo koje vi možda ne osećate, ali stranac koji provede dovoljno vremena u Beogradu to može lako da uoči. Naime, u svetu mnogi gradovi imaju neke svoje, veće uzore, a sa ovim gradom to nije slučaj.

Tako Masahiko, na primer, izdvaja Zagreb koji je uvek "hteo" da liči ili makar da podseća na Beč. To je njegov "grad uzor".

- Beograd ne bi mogao tako da bude definisan. Ovde se i danas oseća kosmopolitska atmosfera. Vama nisu uzor Moskva, Pariz ili Njujork, ili su to svi pomalo, ali je beogradska kultura uvek bila i ostala otvorena.

Tatsuja Hirano, Branka Jović i Masahiko Otsuka

REKTOR

Drugi čovek ovog tandema je Tacuja Hirano, rektor japanskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu.

- Znatno je mlađi od mene, ima samo 31 godinu - s ponosom ističe Masahiko. - On je čovek veoma otvorenog uma i različitih umeća i sklonosti, pa smo zato veoma dobar tandem. Pokušavam da mu prenesem deo svog novinarskog iskustva, zauzvrat uživam u njegovoj kreativnosti, a potom i u rezultatima tih dela jer on obožava da komunicira sa gledaocima i čitaocima i ume veoma dobro da ih sasluša.

Tacuja je u našem gradu već sedam godina, a studenti za njega kažu da je beskrajno šarmantan i srdačan i da sa velikom lakoćom i ljubavlju uče od njega.

Treći član tima je Branka Jović, japanolog, koja učestvuje u izradi sajta, ali svojim neposrednim pristupom značajno doprinosi privlačenju publike.

"HOFU I SAVA"

Japanski grad Hofu će za dve godine biti uključen u Olimpijske igre koje će se održati u Tokiju. Masahiko je nedavno bio u poseti ovom gradu u kojem će se takmičiti naša odbojkaška reprezentacija.

- Gradonačelnik je već dao instrukcije gradskim službenicima da uče srpski jezik, nedavno je ovde gostovalo Kulturno-umetničko društvo "Ivo Lola Ribar", a za narednu godinu je planirana specijalna izložba Muzeja "Nikola Tesla".

Kroz Hofu teče reka Saba. Pošto Japanci konsonant "V" uglavnom izgovaraju kao "B", kada dođu u Beograd oni našu Savu zovu kao svoju Sabu. Eto još jedne simpatične dodirne tačke.