Beogradske priče: Balerine u zlatnom dobu

BALETSKE škole nisu retka pojava u Beogradu, baš kao što dečja ljubav ka gracioznosti pokreta i belim haljinicama nikada nije bila retkost u ovom gradu. Ali, kada se baletom bave dame u zrelim godinama, onda ta priča dobija posebnu boju i težinu.

Nije isključivo dečja privilegija da imaju velike snove. Mnoge dame koje su pre više decenija napravile prve korake u baletskim patikama morale su da napuste taj put.

Došlo je vreme za ozbiljno školovanje, život je doneo svakovrsne brojne obaveze, i devojke su morale da napuste san da će ih obasjati svetlo reflektora dok nastupaju kao balerine.

Pročitajte još - Beogradske priče: Balovi po uzoru na bakine

Od pre nekoliko godina, one svoje detinje želje ipak mogu da ostvare. Zaslugom Svetlane Seferović, baletskog pedagoga, sve dame u zrelim godinama mogu opet da naprave "plije" ili druge figure koje obični smrtnici ne mogu da savladaju. One su ipak rešile da postanu "prave balerine". Makar sebi za ljubav.

Upornost

OVU priču obeležava jedna posebna reč - "upornost". Roditelji naše sagovornice bili su vrhunski baletski umetnici i pedagozi Vera Filipović Seferović i Dragan Seferović. Mada je devojčica bila zaljubljena u umetnost kojom se bave njeni roditelji, oni su bili oštro protiv ove ideje.

- Pred kraj srednje škole donela sam odluku sa kojom sam izašla pred njih - seća se Svetlana. - Tada sam rekla: "Upisaću fakultet koji želite, ispuniću sve vaše želje, ali ja, pored toga, odoh i na balet!" Zaista, bio je to jedan veliki psihofizički napor, i da iza svega nije stajala lepa vizija i ogromna ljubav nikada to ne bih uspela.

Svetlana Seferović

Baletski svet i obaveze koje nosi školovanje nisu nimalo lako uklopive sa školovanjem na još jednom ozbiljnom fakultetu, ali Svetlana Seferović završava Baletsku školu "Lujo Davičo", kao i Filološki fakultet po očevoj želji, a potom čak i magistrira na teoriji stripa.

Pročitajte još - Beogradske priče: Mesto gde "spava" gradska istorija

- Znam koliko je teško doći do onoga što želimo i koliko pritisak okoline može da bude jak. Ali životno iskustvo mi pomaže da pomognem onima koji prolaze kroz nova iskušenja.

Godinama je Seferovićeva učila decu prvim baletskim koracima, da bi potom počela da podučava polaznice koje su dosegle i "malo" ozbiljnije životno doba.

- Zrele dame unele su veliki smisao u ono što radim. I za mene i za njih. Nije ovo škola niti mesto gde će neko samo da zategne trbušnjake i zadnjicu, već da otkrije nešto novo o sebi. Najveća je nagrada kada vidite lice nekoga ko je zaprepašćen onim što je uspeo da izvede.

Nema granica

VEĆINA polaznica uspeva da savlada zadatke, jer, kako kaže Svetlana, "ipak smo mi predodređeni da trčimo i lovimo". Naša sagovornica izdvaja Mirjanu Ninković, koja je napunila 62 godine.

- Eto, ona nema nikakvih problema sa godinama, naprotiv, krenula je prošle godine redovno na časove i ubedljivo je među najboljima. Znatno bolje izgleda nego mnoge dame mlađe od nje, odavno se ne žali na bolove u leđima, a njen širok osmeh dobro govori o tome šta je zaista postigla - u duši i telu.

SOLISTI NARODNOG POZORIŠTA

RODITELjI naše sagovornice Vera Filipović Seferović i Dragan Seferović bili su ugledni solisti Narodnog pozorišta.

Zabeležili su i značajnu umetničku karijeru početkom sedamdesetih godina kada su nastupali u elitnim pozorištima Nemačke i Švedske.