Uz ajncer i osmeh ruše predrasude

UŠUŠKAN u srcu Dorćola, u Gospodar Jovanovoj ulici, smešten je "Kafe bar 16". Na prvi pogled uobičajeno mesto za kafu i čašicu razgovora, ali čim se u njega kroči, atmosfera, kojom odiše, izdvaja ga od drugih. Na ulazu goste pozdravljaju ljubazni konobari, koji iako ni sa punom godinom staža, ajncer (poslužavnik) drže kao iskusni. Tek što se gosti smeste, napici spremljeni sa mnogo ljubavi stižu za njihov sto. Ovaj kafe-bar specifičan je po tome što u njemu rade mladi iz Svratišta za decu, kad napune 15 godina.

Centar za integraciju mladih, pri kom Svratište i postoji već deset godina, ideju za otvaranje ovog prostora nije dobio preko noći. U dugogodišnjoj praksi rada sa mališanima iz Svratišta, njihovi mentori uvideli su da je problem zaposlenja najveća prepreka sa kojom se mladi ljudi susreću nakon napuštanja sigurne luke.

Pročitajte još: Svratište za decu bez novca: Spas u budžetu

- Do ovoga smo došli razgovarajući sa njima šta bi voleli da rade i u kom delu grada - kaže za "Novosti" Marko Tošić, izvršni direktor Centra za integraciju mladih. - Osmislili smo ovaj prostor da bude prilagođen njima, ali i gostima. Oni koji posle napuštanja Svratišta uđu u ovaj program, pohađaju kurseve škole "Božidar Adžija" za konobare i šankere, a ovde stiču iskustvo u radu sa profesionalnim ugostiteljima. Nakon toga, neki će ovde ostati da rade, dok će drugi posao pronaći u nekom drugom restoranu, kafiću.

Dvadesetdvogodišnji Emir K. jedan je od konobara kome se zadovoljstvo zbog ukazane šanse da stiče iskustvo u ugostiteljstvu odslikava u osmehu. Sa istim elanom prima svaku porudžbinu, a neki gosti dobiju piće i pre nego što su naručili. Uspešno probija led, ruši predrasude i krči svoj put.

Pročitajte još: Ledeni dani napunili svratište

- Ovde sam od januara i mnogo mi znači što znam da ću svakog dana izaći sa džeparcem odavde. Radio sam kao prodavac novina "Lice ulice" i taj posao je mnogo nesiguran. Ako ne uspeš da prodaš, toga dana nema zarade. Ovde je drugačije. Stekao sam mnogo prijatelja, a s obzirom na to da ima mnogo stalnih gostiju, već znam šta ko pije - kaže kroz smeh Emir.

Misija ovog "familijarnog" biznisa je da se pokaže da je promena moguća i da ta deca umeju da pokažu štošta ako im se pruži šansa.

- Želimo da razbijemo predrasude i ukažemo na to da to nisu deca koja su rođena da bi prosila - kaže Tošić. - Niko ne želi takav život, već šansu da radi i zaradi. Cilj nam je da pokažemo da su takva deca pouzdani radnici i raskrčimo im put ka zaposlenju.

POMOĆ DRUGIH FIRMI

DA bi im pomogli da uspešno posluju, mnogi mladi umetnici odlučili su da ovaj prostor iskoriste kao izložbeni. Razne organizacije organizuju okupljanja baš kod njih.

- Deca su prezadovoljna. Mladi umetnici sa različitih fakulteta izlažu radove. A imamo i policu sa knjigama, koje naši posetioci mogu da razmenjuju. Trudili smo se da prostor bude prijatan i da Beograđani žele da nam se vraćaju - navodi Marko.