Beskućnici: Kada bi beton mogao da greje

NI kreveta, ni dušeka. Goli beton je ležaj za beskućnike u podzemnom prolazu na Terazijama. Kako kažu, dobrih ljudi još ima u ovom gradu, pa zahvaljujući njihovoj brizi, prve dane 2018. su nekako pregurali. Ipak, kako će kada zima pokaže zube, ne znaju ni sami.

Od glave do pete uvijeni u sve što imaju od odeće i prekrivača, trojica beskućnika sklupčala su se jedan do drugog. Kamena klupica preuska je za njihova tela. Zid na koji su naslonjeni čini noći još hladnijim. I Božić su proveli ostavljeni i sami.

- Na betonu nema grejanja, teško je, ali, evo, živi smo - kaže nam R. V. (60), nekadašnji advokat, a sada čovek bez krova nad glavom. - Narod je brižan, pa nam koliko-toliko olakšavaju život na ulici. Evo, baš pre neki dan, jedan čovek nam je doneo pečenje, a dama ćebad. Uglavnom nismo gladni.

PROČITAJTE JOŠ: Jeste li bili na Kalemegdanu, u skorije vreme...?

R. V. je u podzemnom prolazu na Terazijama već tri godine. Poznanici mu pomažu oko ishrane, korisnik je kuhinje Udruženja Srpske pravoslavne crkve, ali i otpaci iz kontejnera ponekad mu utole glad. Odeća je ipak najpotrebnija, i njemu i još dvojici muškaraca koje je spojila ista nevolja, a utočište su našli ispod hotela "Moskva".

- Beda me je naterala da se ovde "uselim". Ostao sam bez posla i nisam imao sredstava da plaćam stan - priča S. H. (49).

Uprkos nedaćama, ovi siroti ljudi ne gube nadu u bolje sutra. Ako ga dočekaju bez promrzlina...

KUPAJU SE KRIŠOM U BOLNICI

PREMA priznanju S. H., ličnu higijenu održava krišom.

- Idem u Prihvatilište za stare i odrasle u Kumodraškoj ulici. Tamo je uvek gužva, ali nije mi teško da sačekam red da se okupam. Ponekad se provučem u bolnice u vreme poseta i iskoristim njihove tuševe - kaže nam ovaj stanar podzemnog prolaza u centru grada.