SA takmičenjem "Kostolac", održanim krajem septembra na Beogradskom hipodromu, zvanično je stavljena tačka na ovogodišnju skromnu trkačku sezonu. Entuzijasti iz Udruženja ljubitelja Beogradskog hipodroma, zahvaljujući kojima se i čuo topot konja na Carevoj ćupriji, sada sumiraju utiske. Osećaj ponosa zbog sačuvane vekovne tradicije, međutim, kvare im povrede životinja, koje su učestalije nego ikada i to zbog loših staza!

Prema rečima Aleksandra Radovanovića, osnivača Udruženja i vlasnika dva galopera, konjička arena mora biti mnogo bolja, odnosno idealna. Nekada se Beograd njome hvalio, a sada životinje na njoj završavaju karijeru zbog povreda.

- Procenat ozleda konja veći je ove sezone nego ranijih godina - kaže nam Radovanović. - Staze nisu ni na minimumu da bi se koristile za sportske aktivnosti. One su neravne, pune rupa, kamenja i grančica, koje niko ne čisti.

U oronulost trkališta uverili su se i reporteri "Novosti". Platno postavljeno između zemlje i peska, čija je uloga da pokupi višak vlage, viri na površini gotovo na svakom metru. Kojekakvi otpaci uronili su u peskovitu oblogu, a travnate površine odavno nisu pokošene. Da je situacija na Hipodromu alarmanta kada je reč o bezbednosti, svedoči i stručnjak Božidar Miloradović - trener kasača i vozač kola.

- Staze nisu rekonstruisane više od decenije. Galopske staze su duboke i neravne, kasačke tvrde. Najčešće su povrede tetiva i zglobova konja i sa time smo se suočavali tokom priprema za trke. Za vreme takmičarskih dana jednom je pukla plećka, a od toga goreg nema - objašnjava nam Miloradović.

Iako su zadovoljni što su samostalno pronašli sponzore i kompletno isplatili pobednike trka, Udruženje ljubitelja Beogradskog hipodroma poraženo je činjenicom da nadležno javno preduzeće "Hipodrom Beograd", kako tvrde, ne čini ništa da konjički sport "vrati u život".

- Hipodrom propada zbog sitnih interesa. Objekat je dostupan "divljim" školama jahanja, a ugostiteljski objekti iznajmljuju se u privatne svrhe - ističe Radovanović. - Preduzeće ne doprinosi poboljšanju nimalo, rukovodstvo ne pronalazi rešenja za probleme niti ima predloge. Delatnost im je organizovanje trka, a ni to ih ne interesuje. Da je tradicija prekinuta ove godine, svaka naredna sezona bila bi upitna. To nije smelo da se dogodi.

Ipak, deo problema na plećima je i saveza galopera, kasača i preponaša.

- Na čelu saveza ostao je stari kadar, koji se ne prilagođava današnjici - zaključuje Radovanović.


BEZ TRKE GRADA I OPŠTINE ČUKARICA

JP "Hipodrom Beograd" ove godine nije konkurisalo za novčana sredstva za održavanje tradicionalnih trka pod sponzorstvom Opštine Čukarica i grada Beograda. Ovu informaciju potvrdili su nam iz Opštine.

- Ukoliko nam se preduzeće obrati sa zahtevom za podršku u narednoj godini, mi ćemo se rado odazvati - naglasili su čelnici lokalne samouprave.

Inače, odgovore iz Hipodroma o daljim planovima za predstojeću sezonu, "Novosti" nisu dobile.


NOĆU VOZE MOTORE

BUDUĆI da se kapije Hipodroma nikada ne zaključavaju, ulaz je dostupan svima. Malobrojni posetioci neretko šetaju stazom tokom treninga, što ometa dresere i džokeje. Upad pasa lutalica još je opasniji!

- Konji su veoma plašljive životinje. Psi ih jure i idu im pravo pod noge, što takođe dovodi do pada i povreda. Da vam ne pričam šta se ovde noću dešava... Stazom divljaju motociklisti - svedoči trener Božidar Miloradović.