Beograđani manje odsustvuju sa posla nego prošle godine

BEOGRAĐANI, sudeći, prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ove godine manje odsustvuju sa posla nego prošle godine. U prvih devet meseci, lekari na komisiji Filijale za Beograd, procenjivali su sprečenosti za rad u 13.051 slučaja, što je, kako navode u RFZO, za 15,4 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Privremena sprečenost za rad, koja je u nadležnosti RFZO, traje, u proseku, 40 dana.

Reč je o osiguranicima, koji su na bolovanju duže od mesec dana, pošto doznake za odsustvovanje sa posla do 30 dana daje izabrani lekar. Međutim, teško je proceniti koliko osiguranika je u kraćem vremenskom periodu bilo sprečeno za rad, pošto se ovi "izostanci" nigde ne evidentiraju. Kada je reč o dijagnozama zbog kojih su najčešće pacijenti iz prestonice bili na bolovanju, situacija je ista kao i prošle godine - buduće mame su ubedljivo na prvom mestu.

- Bolesti i komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće bile su razlog za odsustvovanje sa posla u 36 odsto slučajeva - navode u RFZO. - Povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora bile su dijagnoze u 17,9 odsto slučajeva, tumori u 11 odsto, bolesti mišićno-kostnog sistema i vezivnog tkiva u 9,6 odsto i bolesti sistema krvotoka u 6,3 odsto.

Novčanu nadoknadu zbog odsustvovanja sa posla do mesec dana isplaćuje poslodavac, i to najmanje 65 odsto, a svojim opštim aktima može da predvidi i veći procenat. Za bolovanja koja traju duže od 30 dana nadoknada se obezbeđuje iz zdravstvene kase. Naknada zarade za vreme bolovanja ne može da bude niža od minimalne zarade, bez obzira na to iz kog budžeta se obezbeđuje.

NAJAVLjENA STROŽA KONTROLA

Iako statistika beleži da je manji broj građana, koji su išli na komisiju zbog produženja bolovanja, Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja je nedavno najavilo strožu kontrolu zbog odsustvovanja sa posla, pošto je bilo primedaba pojedinih stranih investitora.

Inače, u zemljama EU nije retkost da zaposlene koji su na bolovanju obilazi komisija kod kuće, što je nekada bila praksa i kod nas.