Mali: Neosnovani pokušaji umanjenja Đilasovog duga

Kako je Mali rekao za TV Pink, aktuelna gradska vlast je za tri godine taj dug prepolovila.

Mali je objasnio da se ukupni dug se sastoji od javnog duga, što je dug prema bankama, zatim od kamata, obaveza gradskih opština, obaveza javnih preduzeća kod kojih je Grad Beograd vlasnik, od dospelih, a neplaćenih obaveza...

Kad se sve to sabere, tvrdi gradonačelnik, dug koji je prethodna gradska vlast na čelu sa Draganom Đilasom ostavila iza sebe 2013. godine, iznosi jednu milijardu i 118 miliona evra, a pojedinci pokušavaju da ga umanje.

"Njegove (Đilasove) kolege uz pomoć N1 prikazuju javni dug kao ukupan dug, jer Đilasu ne odgovara da ljudi znaju koji su rezultati njegove pogubne vladavine", rekao je Mali.

Predstavljajući strukturu tog duga, Mali je rekao da obaveze po osnovu kredita, glavnica i kamata iznose 662 miliona evra, da su 2013. obaveze gradskih opština bile 18 miliona evra, obaveze javnih komunalnih preduzeća i javnih preduzeća 337 mliona evra, dospele, a neizmirene obaveze 51 milion evra, dok su obaveze nepokrivene budžetom 50 miliona evra.

"Ja se finansijama bavim 20 godina , i znam da cifre ne mogu da lažu, kada se sve sabere dug koji je on ostavio je milijardu i 118 milona", ponovio je Mali i dodao da kada se to podeli na broj stanovnika Beograda, dobije se rezultat da je svaki Beograđanin dužan 630 evra.

Ipak, aktuelna gradska vlast je, kaže on, za tri godine taj dug prepolovila i on sada iznosi oko 300 evra po glavi stanovnika.

On je podsetio i da za sve obaveze javnih komunalnih preduzeća preduzeća grad garantuje.

"Ako na primer, GSP ne plati NIS-u obaveze za gorivo, grad Beograd mora da plati. Tu smo dug smanjili sa 337 miliona evra na 135 miliona evra", kaže gradonačelnik.

Prethodna vlast, prema njegovim rečima, nije plaćala vrtićima, ni domovima zdravlja za grejanje i komunalije, koji onda nisu plaćali javnim preduzećima, a koja su zbog toga "otišla u ponor".

"Sva javna preduzeća Grada Beograda su napravila gubitak od 2 milijarde dinara 2013, a 2016 ista ta preduzeća imaju dobit od 10 miijardi", kaže Mali dodajući da je upravo to jasna razlika sadašnje i "Đilasove politike".

Na konstataciju da se N1 u svojim tvrdnjama pozvala na izveštaj Fiskalnog saveta, Mali je u Dnevniku Pink TV pročitao delove tog izveštaja rekavši da je N1 TV navela samo jednu rečenicu koju je izvukla iz konteksta.

U delu izveštaja koji je pročitao stoji da je Beograd u prošlosti sredstva za javne investicije obezbeđivao zaduživanjem ali da je ta mogućnost sada iscrpljena.

Investicije Beograda, navodi se u izveštaju koji je Mali čitao, jesu od 2008. do 2013. iznosile preko 200 miliona evra godišnje, što je dva do tri puta više nego sada, ali to nije došlo na ekonomski održiv način.

Ovakav model za povećanje investicija brzo se pokazao kao neodrživ jer je doveo do nekontrolisanog rasta duga na nivo od preko 65 odsto prihoda, pročitao je gradonačelnik.

Grad je tada vodio i populističke mere poput trinaeste penzije, zbog toga je kasnio u plaćanju svojih obaveza prema javnim prreduzećima, rekao je Mali i podsetio na dospele a neizmirene obaveze, kojih, kako kaže, "kod Đilasa u dugu" ima oko 100 miliona evra.

Struktura tih obaveza, navodi, jeste jednokratna pomoć socijalno ugroženim licima - 120 miliona dinara, zatim dug trudnicama za naknadu za vreme trudničkog odsustva od 388 miliona dinara.

U izveštaju Fiskalnog saveta takođe stoji da je prethodna vlast više investirala, a N1 tvrdi da je Beograd od 2014. investirao u proseku oko 80 miliona evra što Mali nije porekao ali je istakao da je Beograd do 2013. bio prezadužen i morao je da nađe prostor za brze i znatne uštede u budžetu kako bi prešao u suficit i počeo da smanjuje dug.

"Đilas je investirao tamo gde je on imao interesa i doveo grad u dužničko ropstvo", smatra gradonačelnik.

Đilasova najveća investicija, kaže Mali, je Most na Adi a druga Ugovor o nabavci 200 Solarisovih autobusa koji koštaju, tvrdi, 319.000 evra po komadu.

"Iste takve mi kupujemo od Ikarbusa i plaćamo 280.000 evra sa PDV-om", rekao je Mali i dodao da kada se tu izvede računica sa brojem autobusa, dođe se do uštede od osam miliona evra.

"Mogu oni da kažu da su više investirali, jesu, ali tu razliku koju je neko uzeo, vraćaju građani Beograda. Mi investiramo onoliko para koliko imamo u ono što Beograđani hoće", zaključio je gradonačelnik.