Beogradske priče: Arije od Teksasa do Zabele

NEKADA je velika umetnička karijera podrazumevala svetski ugled i poštovanje, a baš takav je zaslužio legendarni KUD "Branko Krsmanović". Čovek koji nas je smestio u vremeplov zvezdanih dana ovog društva je Dragoljub Dika Đorđević, pevač koji počinje pripovedanje za "Beogradske priče" podsećanjem da je sa "Krsmancem", pored ostalih dragocenih mesta, svojevremeno bio na šest turneja širom Sjedinjenih Američkih Država.

Pevački hor ovog društva održao je 365 koncerata, a naš sagovornik je čak dva puta pevao kao solista u legendarnom "Karnegi holu".

Skromno i upečatljivo Dika Đorđević nas podseća na dane kada je stasavao u muzičku zvezdu i objašnjava kako se u to vreme gradila karijera.

Majčini koraci

PEVANjEM je započeo da se bavi u školskom horu, da bi majka Lela Đorđević unela u njegov burni krvotok snažnu ljubav prema muzici. Majka je pevala na Radio Beogradu pre rata, a ulaz u ovo prestižno zdanje mogli su da obezbede samo vrhunski pevači. Od osme godine naš sagovornik uči da svira gitaru, i sa njom se do te mere saživeo da je, kako kaže, oseća "delom sebe samog".

- Sa 11 godina sam počeo da pevam na školskim priredbama, sredinom pedestih uz majku i sestru Jelku na javnim priredbama, od Hotela "Moskva" do Jevrejskog doma na prazniku "Purim", a onda stiže zapadna muzika koja me je prosto ščepala - priča Đorđević. - Radio Luksemburg i američki filmovi bili su izvori odakle sam crpeo repertoar.

Jak uticaj pedesetih ostvaruju i naši pevači Lola Novaković, Dušan Jakšić, Đorđe Marjanović...

Krajem pedesetih za junaka ove priče znaju uveliko i van Prve beogradske gimnazije, jer peva u prvom omladinskom domu u Beogradu "Jurica Ribar", u Ulici braće Jugovića.

- Tamo sam pevao za mlade i stekao veliku popularnost. Zatim su usledili nastupi u Jevrejskom domu kada sam oformio sopstveni orkestar, svirali smo tokom proslava većih praznika poput Nove godine ili Osmog marta. Svirke su organizovane u Domu štampe, "Borbi", Domu kulture "Stari grad", u repertoaru imam sve rokenrol hitove onog doba. U to vreme, prvi pevači rokenrola u Beogradu bili smo Novak Džepina i ja.

Dečački počeci

Tokom šezdesetih Đorđević je napravio uzlet na pevačkom polju. Kako se danas sa setom seća: "Odjednom sam sve hteo!"

- Bio sam u "Krsmanoviću", pohađao muzičku školu, svirao i pevao po igrankama... Putem Udruženja džez muzičara pevao sam na koncertima, sa Muzičkom omladinom imao sam nastupe širom Srbije, snimao za Radio Beograd koji je organizovao turneje, pevao u klubovima "Lazarac", "Euridika", "Zvezdara", na "Mašincu" u Klubu međunarodnog prijateljstva. Nastupao sam triom Saše Radojčića, orkestrom Duška Radančevića, septetom Vlatka Stankovića, orkestrom Paje Stolića, vokalno-instrumentalnim sastavima "Juniori", "Smeli", "Elipse", "Safiri", "Dobri drugovi"...

"PROFI" AMATERI

KULTURNO-umetničko društvo "Branko Krsmanović" postoji od 1955. godine, a od 1991. mu je dodato i "Obilić". Formalno, okupljali su amaterski hor koji je stalno brojao oko stotinu članova, na važnije turneje je vodio oko 80, ali je njihovo vrunsko izvođenje često u publici "anuliralo" onaj "amaterski" epitet.

- Umetnički sastav podrazumevao je i folklor i glumačku ekipu - podseća Dika Đorđević. - Lično mogu da pričam o vrhunskom umeću pevača, mada je bilo predivno saznanje da su Dragan Nikolić ili Bata Stojković počinjali u glumačkom delu, a da su nošnje i umeće folkloraša bili vrhunski. Mnoge od potonjih zvezda bile su amateri na početku karijere, ali bi posle ovih iskustava lako iskoračivali među profesionalce. Najzad, tako je počeo i legendarni klarinetista Boki Milošević.

Nikud bez gitare

Đorđević nas podseća na tamne dvorane njegovog iskustva, kada se podigne zavesa, a pod svetlima reflektora blesne vaskolika raskoš nošnji sa ovog podneblja.

- Verujte da je publika bila u svojevrsnom transu - seća se on. - Naša nošnja spada među najupečatljivije i najlepše na svetu i ostavlja veliki utisak na publiku.

ČETIRI HILjADE PESAMA

PEVAČ Dika Đorđević ima raskošan repertoar koji je izvodio pred stotinama hiljada ljudi.

Pa ipak, jedan podatak zaprepasti svakog ko se iole razume u muziku, a to je četiri hiljade kompozicija koje naš sagovornik ima u repertoaru.

Plakat iz Amerike

ZATVOR

SVIRALO se i pevalo na svim stranama širom sveta, ali i na onim skučenim, gde mnogi nisu mogli ni da privire.

Tako je jedno od gostovanja bilo u poznatom Kazneno-popravnom zavodu "Zabela", pa i njega, dabome, naš sagovornik pamti, ali uz ogromno zadovoljstvo i na radost publike.

SRBI U DžORDžIJI

ŠTA treba da otpeva srpski hor u Džordžiji, "prestonici" gospela?

- Verovatno nešto nalik celokupnom repertoaru koji smo izvodili u SAD, a tada je on bio sastavljen od tri bloka - seća se Dika Đorđević. - Prvo bismo izvodili Baha i Rahmanjinova, potom internacionalni blok, a zatim bi usledila pauza tokom koje bismo skidali smokinge i presvlačili se u narodnu nošnju. Tada bi zavladao pozitivan šok u publici, jer niko na svetu nije imao lepše nošnje nego stara Jugoslavija. Kada se podigne zavesa - publika "poludi".

Foto M.Anđela

AMERIČKA PUBLIKA

TOKOM koncerata na turneji po SAD, naš sagovornik se seća da su gostovanja bila u elitnim dvoranama, da je u publici bilo prosečno tri hiljade ljudi, i da su to uglavnom bili Amerikanci koji su izuzetno poštovali naš hor.

IMENA I LEGENDE

IME Bogdana Babića naš sagovornik i danas izgovara sa posebnim poštovanjem, baš kao i imena drugih legendi koje su uticale na "Krsmanac". On lično ima strah da ne zaboravi nekog od učitelja i kolega poput Miroslava Čučkovića, Ace Kolarevića, Nikole Rackova, Darinke Matić Marović, Dušana Maksimovića, Saše Radojičića, Saše Subote, Vase Beloševića...

Nemamo dovoljno mesta za sve one koji su bili dragoceni, ali Dika ističe Džez orkestar RTS, Studijski ansambl Radio Beograda, Simfonijski orkestar RTS, Filharmoniju mladih "Borislav Pašćan", Simfonijski orkestar Doma JNA...