Mesi kiflice da kupi cveće

BOGDANA Golubović (80) četrdeset godina gaji cveće o svom trošku ispred ulaza broj 85 na Vidikovačkom vencu. Materijal za baštu kupuje novcem koji zaradi, jer penziju nema, dok joj muž Vidoje (81) pomaže u obrađivanju zemljišta. Ni zbog lopova, koji su pustošili vrt, osamdesetogodišnjaci nisu odustali od baštovanstva.

- Volim cveće oduvek - ozareno kaže Bogdana.

- Prvu biljku sam posadila ispred naše zgrade u vreme Titove smrti.

Cvetovi su se množili, izdanaka danas ima stotine. Više od sto ruža šepuri se u ovom kutku, kadife se izvijaju ka njima iz betonske saksije, sa njima se njišu muškatle... Jorgovan, divlji kesten i bagrem ponosno stoje pored njih. Vidoje je postavio ogradu da obezbedi krhke latice.

- Ma, krali su sačuvaj bože - priseća se Bogdana sa mužem jutara kada zateknu opustošene aleje. - Dođu, oberu devojačko srce i ceo red hrizantema, pa kad se rascvetaju druge oni ih opet počupaju.

Par se onda dosetio kako da se reši lopova. Na ogradu su zakačili pisana upozorenja pljačkašima da će ih zabeležiti kamera. Otkako su namestili obaveštenja, kažu, kradljivci zaobilaze ovu lokaciju i ne odnose Bogdanino blago u koje ulaže "crkavicu".

- Nemam penziju, pa mesim kiflice, slavski kolač, rezance po narudžbini - kaže Bogdana ne žaleći se što u godinama ne može da štedi ruke.

- Heklam i pletem, ali to slabije narod traži.

Od zarađenih para kupuje u prodavnici osnovne namirnice i sitnu robu. Nabraja nam naizust brašno, šećer, ulje, jaja, margarin, sve ono što pazari za testa.

- Ono što ostane, skupljam da kupim nove sadnice - razvlači osmeh naša sagovornica dok prelistava katalog ruža i pokazuje nam narandžastu. - Ovu naručujem obavezno sledeći put i još neku vrstu sigurno. Trošila sam na njih do sada 3.700, 3.300, prošle godine sam platila 5.100, zavisi, koliko kad imam.

Muž joj pomaže kao radna snaga. On orezuje živu ogradu i uglavnom kopa ovo parče smonice, a ona kupuje šta treba.

- Kupujem đubrivo, dala sam triput 1.000 dinara za dva džaka i više puta 250 dinara za džakče, ali ne vredi - žali Bogdana što tolika količina nije oplodila tlo. - Pošto nije kvalitetna zemlja, uzimala sam onu kupovnu, ali nije dobra, rastvara se u vodi.

Zato ova skromna dama, koja je u svakoj sobi zadenula saksije ljubičica, dok gleda na zelenilo kroz prozor, priželjkuje samo jedno:

- Kada bi samo imao neko da mi donese dobru zemlju da pospem ovde, bujalo bi i šarenilo se sve još više.

Bogdana i Vidoje u dvorištu na Vidikovačkom vencu 85

PODRŠKA I NAPAD

SUPRUŽNIKE u uređenju prostora podržavaju pojedine komšije. Sa nekima su baš bliski. Međutim, ima i onih koji bacaju pikavce na ove vremešne baštovane!

- Ima svakakvih ljudi, svi smo različiti, nešto im smeta, šta da im radimo - sležu ramenima naši domaćini.