Srce pokosilo 825 Beograđana

BROJ Beograđana, obolelih od akutnog infarkta miokarda, koji su sa ovom dijagnozom lečeni u bolnicama, prošle godine je bio neznatno veći nego u 2015, a podaci Gradskog zavoda za javno zdravlje govore da je u prestonici broj umrlih od ove bolesti u padu.

Prema rečima specijaliste socijalne medicine dr Nataše Rosić, načelnice Jedinice za biostatistiku GZJZ, prošle godine je u bolnicama i klinikama od akutnog infarkta srca lečeno 3.297 stanovnika Beograda, što je za četiri više nego u 2015. godini.

- U prestonici je prošle godine umrlo 825 građana, dok ih je u 2015. bilo 835 - navodi dr Rosić. - Reč je o ljudima kod kojih je akutni infarkt miokarda doveo do smrtnog ishoda, ali ne samo u bolnicima, već i kod kuće, na ulici ili nekom drugom mestu, pa je obdukcijom ustanovljeno da je reč o infarktu. Najmlađi pacijent koji je preminuo prošle godine bio je 1994. godište, dok je najmlađi u 2015. imao 23 godine.

Naša sagovornica ističe da su kardiovaskularne bolesti među vodećim oboljenjima u svetu, kao i u vrhu po broju smrtnih ishoda.

- Faktori rizika su pušenje, fizička neaktivnost, nezdrava ishrana, korišćenje alkohola i stres - navodi dr Rosić. - Svi ovi faktori prouzrokuju povećanje krvnog pritiska, povećanje telesne težine, šećera u krvi, holesterola, koji mogu uzrokovati pojavu kardiovaskularnih oboljenja.

U Srbiji svakog dana 47 osoba doživi infarkt, a 15 osoba ga ne preživi. Bolesti srca i krvnih sudova uzrok su smrti svake druge osobe u našoj zemlji, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

CRNA STATISTIKA

Prošle godine je, prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, umrlo 20.320 Beograđana, što je za 464 manje nego u 2015. godini. Međutim, prirodni priraštaj je i dalje u "minusu", jer je više preminulih, nego novorođenih. Na vrhu tabele uzroka smrtnosti su bolesti kardiovaskularnog sistema, slede maligna oboljenja i bolesti respiratornog sistema.