Škola jahanja: Trening pa tuširanje

RASPRŠENI mlazevi vode kvase kobilu Silviju. Njeno telo brzinom treptaja upija stotine sitnih kapljica. Zadovoljno maše grivom i lupka kopitama o beton. Gladi njuškom ruku devojke Manuele, koja je strpljivo tušira crevom.

Ovaj prizor smo zatekli u školi jahanja "Beograd" smeštenoj na prestoničkom hipodromu.

- Hoćeš malo da popiješ? - pita Manuela Silviju.

Daje joj vodu. Ova razvlači vilicu i lizuće pomalo jezikom.

O ovoj lepotici i još 14 konja, koliko ih ima u štali ove škole, staraju se učenici i zaposleni.

- U štali im je mračno, pravimo im promaju i kupamo ih kako bi im bilo što prijatnije - objašnjava trener Vanja Prelić. - U najtoplijem delu dana ih ne izvodimo na jahanje, časovi se održavaju rano ujutru, počinju oko šest da bi se završili do otprilike osam, devet sati.

Vanja se i po vrelini i zimi već 25 godina stara o ovim plemenitim životinjama, koje zna po imenu. I sve su joj bliske srcu. Mnoge, su se, kaže, oždrebile kod nje. Sa kolegama ih pazi, pa zato časove drže pod krovom u senci gde je isprskano tlo da nema prašine, u takozvanom manježu. Tu zatičemo džokeja Arnauda (35) kako pokušava da nađe zajednički jezik sa kobilom Varnom. Sve vreme ih nadzire iskusna Vanja.

- Pokušavamo da se razumemo, to nije nimalo lako - opisuje Arnaud, sav u goloj vodi, druženje sa Varnom. - Ne odustajem, ovo je baš zabavno.

Raste živa u termometru. I jahači, i konji odlaze na zasluženi odmor.

PRVI SAVET

JELENA Mijović, trener u školi jahanja "Beograd", savetuje početnike da kao prvo i osnovno obuku duge pantalone i patike jer odmah dobijaju kacigu i penju se na konja.

- Bitno je da se sedi mirno i uspostavi balans, ravnoteža - poručuje Jelena onima koji žele da se oprobaju u jahanju.

LjUBIMAC

VEPAR Vasa šetka se i grokće u skrovitom delu škole. Ne pomaže mu ni valjanje po zemlji, pa ga prisutni polivaju vodom. On stoji mirno i uživa dok mu jedna gospođa tepa.

- On je sa nama otkako je imao dve i po godine, naš ljubimac - smeje se Vanja.