EMBARGO: Mućke u javnim nabavkama 11,5 miliona evra

DRŽAVNI revizor u kontroli poslovanja beogradskog javnog preduzeća „Gradska čistoća” za 2011. godinu utvrdio je da su u javnim nabavkama napravili mućke u vrednosti 11,5 miliona evra.

Revizor je nepobitno utvrdio da je tolika vrednost javnih nabavki koje su sprovedene suprotna odredbama Zakona o javnim nabavkama! Ovakav način rada nije nikome smetao, a ponajmanje ondašnjem gradonačelniku Draganu Đilasu, jer je izgleda on sve to aminovao?

Izveštaji koje je Državni revizor pravio o svim malverzacijama u beogradskim javnim preduzećima u vreme vladavine Dragana Đilasa, samo su služili za predmet sprdnje i podsmeha, internih prepucavanja – umesto da budu debela tema istražnih radnji nadležnih državnih organa.

Nalazi DRI nikoga nisu obavezivali, a to se najbolje vidi po izveštaju koji je sačinjen 2012. godine, a odnosi se na poslovanje Gradske čistoće. I šta je urađeno posle kontrole revizora i nalaza „hiljadu i jedne poslovne mućke“? Ništa.

Kao što ništa nije sankcionisano i u drugim preduzećima, gradskim sekretarijatima i drugim organima vlasti u Beogradu!

Sve je to Đilas snagom ondašnjeg autoriteta koji je počivao na novcu, pokrivao i sprečavao državne organe da rade svoj posao“… I nije uopšte slučajno, što je tema revizorske kontrole bila baš Gradska čistoća, u kojoj je godinama pre toga na čelu bio direktor Aleksandar Stamenković, Đilasova desna ruka u finansijskim malverzacijama.

Kao nagradu za „dobro obavljenje mućke“, bivši direktor Gradske čistoće, Aleksandar Stamenković, dobio je mesto u Izvršnom odboru Demokratske stranke, kao čovek od njegovog najvišeg poverenja …

U svom izveštaju, DRI je posebno naveo nekoliko problematičnih stavki iz ondašnjeg poslovanja Gradske čistoće: a to su nabavke goriva od NIS-a Novi Sad u vrednosti od oko 350 miliona dinara, dok su ostale mućke u javnim nabavkama bile vrednosti oko 500 miliona dinara!

I kad se tome dodaju i one kupovine u kojima uopšte nije sproveden postupak javnih nabavki, onda se dođe do cifre od 11,5 miliona evra, naravno u dinarskoj protivvrednosti ( izveštaj DRI je rađen u decembru 2012.).

Osim direktnih kršenja propisa, rukovodstvo Gradske čistoće je izbegavalo da svoje finansijske izveštaje šalje nadležnim finansijskim institucijama u zemlji, kao što je takođe izbegavalo da postavi internu reviziju poslovanja u firmi.

Osim ovih „velikih kao kuća“ prekršaja koji nisu sankcionisani, rukovodstvo je more drugih stvari radilo (ne)namerno pogrešno i na štetu firme i njenog osnivača: tako su od 2008. pa do 2011. godine zapošljavali na radna mesta, za koja je bio predviđen VII stepen stručne spreme ( fakultet), sa IV stepenom stručne spreme?! Ne krije li se u ovim slučajevima partijsko zapošljavanje?

-Gradska čistoća je u tom periodu bila ogrezla u samovolji, bahatom rukovođenju u kome je sve odlučivao jedan čovek u dogovoru sa onim što je sedeo u Starom dvoru i glumio najbogatijeg Srbina – tvrdi sagovornik Embarga iz Gradske čistoće.

• Valjda je taj mislio i da je najpametniji, kad je već verovao da je najbogatiji…Njega je slepo slušao direktor Stamenković, ne vodeći više računa o potrebama firme i njenih radnika: nije isplaćivao za rekreativni odmor, niti je dinara davao za jubilarne nagrade, ali je zato po naređenju opet od „onog gore“, plaćao šakom i kapom neke druge radnike, kao što je slučaj sa firmom SAT i ko zna kime sve još… Da je javašluk godinama vladao u ovoj firmi, dokaz su brojni dokumentovani nalazi revizora, kao što su: Nepostojanje pravilnika o vođenju troškova reprezentacije, što je otvaralo vrata bahaćenju rukovodstva bez ikakve odgovornosti i kontrole… Za neverovati je, da nije ni postojao pravilnik niti o potrošnji goriva, kao osnovnog sredstva za rad vozila jedne ovakve komunalne firme!?

Revizor zato nije bio u mogućnosti da utvrdi da li je stvarno za potrebe posla potrošeno goriva u vrednosti od 342.475.000 dinara? Da li to znači da je gorivo trošio koliko je ko i kako hteo? Prekoračeni su svi troškovi, od onih transportnih do onih koji su se vodili kao „troškovi ostalih usluga“ koji su prikazani u iznosu do 852 miliona dinara za 2011. godinu! Prekoračeni su za skoro 27 miliona dinara! I opet bez dokaza u šta su utrošeni… Takođe i ostali „nematerijalni troškovi” koji su po nalazu revizora prikazani sa 102 miliona dinara, premašeni su za čak 56 miliona dinara od predviđenih?! U ovakvoj firmi je stvarno bilo lepo biti direktor: sam sve odlučuješ, radiš šta hoćeš i trošiš koliko hoćeš… Samo, ipak po naređenju „šefa odozgo“… Zbog koga je na kraju ovog „bajkovitog rasipanja državnih para” direktor morao da beži preko „bare”! - navodi Embargo.