Beogradske priče: Okupatori pali pred komunalcima

ZLONAMERNICI će, posle ovog teksta, možda reći kako Nemci nisu u Srbiji poraženi u Drugom svetskom ratu zbog nevolja na ratištima. Izgleda da im nije bilo jasno kako da savladaju varoške komunalne probleme.

Lako je njima, reći će neko, oni su otišli, a mi smo ostali. I ne umemo da izađemo sa mnogima od tih, istih problema na kraj ni do dana današnjeg.

Šalu na stranu, istraživanje koje nam je predočio istoričar Rade Ristanović umnogome je rasvetlilo probleme i način života Beograđana tokom okupacije u Drugom. Naš sagovornik će, u saradnji sa grupom autora, uskoro objaviti knjigu "Kolaboracionistička štampa u Srbiji 1941-1944". "Beogradske priče" ekskluzivno objavljuju neke segmente tog istraživanja.

Miran trg

- U martu 1942. godine štampa piše kako su stvoreni preduslovi za rekonstrukciju najvažnijih gradskih saobraćajnica - kaže Ristanović. - Tada je, opet aktuelizovano pitanje Trga Slavija, koji "ni za 20 godina nije dobio svoju regulaciju".

List "Novo vreme" koji je izlazio za vreme okupacije piše da je plan potpisao predsednik Gradske opštine Dragi Jovanović, kao i da se vodilo računa "da trg bude što mirniji, koliko je to moguće s obzirom na saobraćaj, a da saobraćaj bude uređen tako da se odvija uredno i bez zastoja". Tako ispada da su Nemci utemeljili ovaj gradski trg, dok je fotografija iz kolekcije Branimira Gajića dokaz da je baš tako bilo.

- Sam trg trebalo je da bude dugačak i širok 115 metara, na sredini bi se nalazilo kružno ostrvo u čijem centru bi bio izgrađen spomenik - citira dalje Ristanović. - "Novo vreme" od 31. marta piše da su vlasti naredile stanovnicima kuća koje su predviđene za rušenje da se isele do 10. aprila... Za one koji su ostajali bez svojih domova bilo je obećano obeštećenje".

Među velikim građevinskim radovima najavljivani su i melioracija i asanacija Topčiderske reke i Makiša, regulacija Terazija i uređenje Kalemegdana.

Naš sagovornik podseća na to da je posle šestoaprilskog bombardovanja 1941, grad gađan još 7, 8. i 12. aprila. Teško je oštećena tramvajska mreža, stradao je autobuski prevoz, uništen je skoro celokupan vozni park gradske uprave. Ulična kaldrma je bila značajno oštećena, zdanja pogođena u bombardovanju morala su da budu sanirana ili srušena...

- Tokom obnove tramvajskih linija, Beograđani su videli table na kojima piše kako je Jevrejima zabranjena vožnja - dodaje Ristanović. - Prednja platforma u vozilu bila je rezervisana za nemačke vojnike.

Obavezan kuluk

OPŠTINSKE novine su prenosile negativne navike građana kojima su se "čudile nemačke vlasti". Osnovni problem bio je nepravilno prelaženje ulice što je primoralo Nemce da na raskrsnice postave saobraćajce koji su kažnjavali prekršioce.

Okupatori nisu mogli da se načude ni onim Beograđanima koji su koristili svoje automobile u privatne svrhe, iako im je to bilo strogo zabranjeno.

Ristanović skreće pažnju i na ponašanje u gradskom prevozu. Tadašnji novinari se čude zašto "mlađi sede, a stariji stoje!?"

- Trebalo bi uvesti pravilo da mlađi ustupaju mesto starijima, a da žene i deca imaju prvenstvo - piše u tekstu "Kako da se uredi beogradski gradski saobraćaj". - Prema neučtivim putnicima, pijancima, treba oštro postupati.

Ako vas nešto od pomenutog asocira na današnje vreme - evo i primera kako je "prvi sneg iznenadio putare", a da je tramvajski saobraćaj prve ratne zime bio potpuno zaustavljen. Novine ipak pišu kako "građani nisu ni pomislili da očiste i ostružu led" sa ulica.

Sneg je već u novembru onemogućio kretanje kako kolovozom tako i trotoarom. To je primoralo upravnika grada da uvede obavezni rad - kuluk". Ristanović citira štampu koja piše kako se "mogu videti inženjeri, lekari, oblaski radnici, fotografi, zanatlije i ljudi drugih zanimanja kako obavljaju marljivo svoj posao iako su neki prvi put uzeli lopate u ruke".

Sa druge strane, neprilike su pravili i oni građani "koji su nesavesno čisteći led sa krovova prekidali električne kablove, što je prekidalo pravilno snabdevanje električnom energijom i dovodilo u opasnost prolaznike".

Smeće najveće

"Đubre treba spaljivati ili zakopavati u zemlju", pisale su novine. Vozni park opštine grada Beograda bio je uništen u bombardovanju, pa je iznošenje smeća postalo problem. Ostao je mali broj kola, "uglavnom konjskih i volovskih". Uklanjanje smeća u toplim, majskim danima bilo od suštinske važnosti.

Naš sagovornik citira i dnevnik Dragutina Rankovića koji piše kako se "đubre iz kuća vrlo neuredno iznosi".

- Već mesec dana kako đubretari nisu došli. Protestovali smo, ali nam je odgovoreno da nema dovoljno kola... Vlasti su donele odluku o reorganizaciji službe za odnošenje smeća... pa je trebalo da se obezbedi "da se iz svake kuće smetlište iznese posle sedam, odnosno deset dana".

Godinu dana kasnije stižu i pohvale na račun beogradske oštine koja je "na duhovit način prepravila nekoliko starih tramvajskih prikolica i one sada služe za iznošenje đubrišta".

Tokom aprila 1944. godine ponovo je usledilo bombardovanje grada, ovog puta su Saveznici istovarili na Beograd smrtonosni teret, i opet je život postao teško podnošljiv. Priča je nanovo krenula ukrug...