OAZA prirode nadomak Beograda, područje Beljarica, biće da uništeno ako se na tom mestu izgradi nova beogradska luka. Zbog toga je Liga za ornitološku akciju Srbije pokrenula onlajn peticiju "Spasimo beogradsku Amazoniju od uništenja", kako bi pokušala da izvrši pritisak na nadležne da ovaj prirodni rezervat stave pod zaštitu.

U peticiji koju je zasada potpisalo više od hiljadu ljudi navodi se da Beljarica, u kojoj je tokom poslednjih godina zabeležno 136 vrsta ptica, od toga 108 strogo zaštićenih, mogao uskoro da pokrije beton, jer je planirana izgradnja luke, blizu Pupinovog mosta. Kako se to ne bi dogodilo, a srpska prestonica izgubila mogućnost da poput Beča ima nacionalni park na Dunavu, predlažu stavljanje pod zaštitu.

- Pre nekoliko godina započet je postupak zaštite, ali je u poslednjem trenutku povučen sa glasanja u Skupštini grada. Sada će dom vidre i kuća orla belorepana, koja vekovima Beograd štiti od poplava, pokriti beton, i to u trenutku kada Srbija pokušava da otvori poglavlje 27 pretpristupnih pregovora EU, o životnoj sredini i klimatskim promenama - navodi se u peticiji.

Kako objašnjavaju ornitolozi, staništa retkih vrsta dužni smo da zaštitimo po Bernskoj konvenciji i Direktivi o pticama EU, koje je Srbija potpisala.

- Još 2010. godine smo pokrenuli predakciju, a sada i peticiju - kaže Dragan Simić iz Lige za ornitološku akciju. - Kada je povučen predlog, naslućivali smo da postoji investitor, a onda je 2016. godine obelodanjeno da će se 800 hektara najvrednijeg dela oduzeti zarad izgradnje luke. Poslednje što znamo je da je predlog zaštite vraćen na reviziju, a šta će dalje biti, videćemo.


BEČLIJE SE IZBORILE

KAKO stoji u peticiji, i građani Beča mogli su da ostanu bez svoje dunavske oaze kada su 1984. godine vlasti odlučile da na njenom mestu podignu hidroelektranu. Tada je na hiljade građana okupiralo to područje, a više od 350.000 ljudi potpisalo peticiju. Gradnja je zaustavljena, a Beč dobio svoj nacionalni park.


KINEZI ZAINTERESOVANI

ZA izgradnju nove luke zainteresovani su kineski investitori, a planirano je da ona bude izgrađena na levoj obali Dunava, uzvodno od Pupinovog mosta. Dimenzije objekta najavljuju veliku ekspanziju rečnog transporta i logističkih usluga. Nasuprot svih ekonomskih koristi stoji veliki broj ograničenja, a glavni problem predstavlja ogromna ekološka žrtva ove obimne urbanizacije.