Beogradske priče: Hodoljublje u Himalaje

NIJE Beograd zatvoren u sebe i nemušt, već se u masi ljudi nedovoljno vide oni koji imaju snagu i talenat da prenesu širinu ovog grada daleko od njega, kao da i njemu privuku čari sveta koji se nalazi na drugom delu planete.

Jedan od takvih ljudi, koji imaju šta da kažu, jeste vatreni planinar, ali i ekolog, geolog i erudita Branislav Denis Božović. Ovih dana "Beogradske priče" ga nalaze u restoranu "Tajni začin", gde je održao predavanje o Himalajima i putešestviju koje su organizovali on i njegovi prijatelji.

"Tajni začin" je mesto gde se okuplja "beogradska urbana gerila". Mesto gde jednom mesečno Dragan Đurić, vlasnik, pozove nekog od uglednih sugrađana koji s drugima vole da podele interesantna životna iskustva, a zatim neko poput Denisa ispripoveda svoju priču. Uz fotografije svi prođu dinamičan putopis i shvate da je mesto gde sa prijateljima vredi provesti veče, umesto bezličnog bitisanja pored TV aparata koji nas već tradicionalno uvodi u bezobličnosti sadašnjice.

Energetski čvor

Kada su se "raspoređivali" kontinenti kakve danas poznajemo, Indijski potkontinent se "podvukao" pod azijsku ploču i u tom sudaru nastali su Himalaji kao najmlađi i najmoćniji planinski venac na svetu. U isto vreme je, dabome i najviši. Božović je bio deo grupe koja se nedavno vratila iz tog ambijenta i prenosi atmosferu odlaska na takozvani Britanski bazni kamp na visini od nešto više od 4.000 metara.

- U Nepalu putnik namernik tačno oseća snažan energetski čvor koji nastaje na ovom mestu - kaže Božović. - Drugačija je energija koja vas okružuje, neobično je intenzivan, ljudi su dobronamerni, tišina je nekako svečana, a svetlost jasna. Odlaskom tamo posetilac oseća kako postaje posvećenik dela zemljinog šara koji ga opčinjava i vezuje za sebe.

Vodič našem timu bio je Dragan Jaćimović, naš najpoznatiji alpinista i prvi Srbin koji je osvojio Himalaje.

- Nekada je Zuko Džumhur iznedrio pojam "hodoljublje" i taman je taj pojam odgovarajući za ono što smo osetili - nastavlja Božović. - Tamo dolaze na hiljade ljudi, a doba godine kada je poseta najpoželjnija je rano proleće, jer još nije počela sezona monsuna pa posetioca još ne ugrožavaju ogromne kiše i masivne vode koje se survavaju naniže.

Naši alpinisti

Nepalci imaju jedinstven pozdrav kojim se obraćaju strancu opčinjenom Himalajima. Kažu "namaste", i to je pozdrav spojenih dlanova u visini grudi, kojim se sagovorniku želi svako dobro u svakom pogledu.

- Veliki grad na početku putovanja je Katmandu i on je prepun budističkih manastira - dodaje Božović. - Oseća se snažan udar civilizacije i prilično je zagađen, ali se drevne građevine "bore" za opstanak. Tamo se teško živi, novca nema mnogo, a ljudi su veoma vredni. Posetilac je svuda okružen suvenirima, a mnoge posude su molitvene i stvaraju zvuk. Na oštrim planinskim padinama prave horizontalne zaravni na kojima gaje žitarice. Nepristupačan predeo na prilazima najvećem planinskom masivu osuđuje ih da sve što naprave ili im je potrebno nose na rukama duž uskih planinskih staza.

Vedri nosači

DRUGI grad na putovanju naše ekipe bio je Pokara, i on se nalazi na većoj nadmorskoj visini, pored jezera. Nešto je čistiji, i to je univerzitetski centar. Tamo našim planinarima već trebaju nosači, a Božoviću su ostali u sjajnoj uspomeni.

- Oni su vedri, vešti i snažni, a zaprepašćujuće su sitne građe. Zovu ih i Šerpasi jer su iz plemena Šerpa. To je vrlo pošten narod, kumunikativan i neki nedolični postupci, poput krađe vrlo su retki.

Naš sagovornik i njegovi saputnici ovog puta nisu stremeli samom "krovu sveta", već su planirali da dosegnu bazni kamp na nešto više od pola puta ka vrhu. Njihov vođa ekspedicije, Dragan Jaćimović je bio i tamo, gde je nebo najbliže. Mnogo fotografija, kadrova na nezaborav, ostalo im je kao uspomena. Kažu da je povratak uvek opasniji od uspona, postoje glečeri i snežnici ispod kojih su ostajale cele ekspedicije, a jedna francuska je još uvek tamo, večito okovana ledom. Gore, nekoliko hiljada metara bliže vrhu i danas "stoje" alpinisti koji su nastradali na putu ka najvišem vrhu sveta Mont Everestu. Oni su ostali tako do danas, da budu "čuvari" najviše planetarne tačke.

Naš sagovornik pokazuje i slike omalenih skulptura nastalih od oblutaka. Takve "čovečuljke" naš sagovornik prepoznaje kao običaj ovog podneblja kojim svakom planinaru požele srećan put i uspon.

GODINE

O tome koliko godine nisu važne ako neko voli Himalaje, najbolje govori to što su Božović i ekipa za vreme svog dvonedeljnog boravka videli nekoliko osamdesetogodišnjaka, dok je najstarija baka imala 85 godina.