Beogradske priče: Zemun prestonica svetske karikature

DA je neko planirao da u Zemunu ustoliči jedan od svetski najprestižnijih salona karikature, verovatno mu to ne bi pošlo za rukom onako kako je to, gotovo slučajno, poteklo iz jednog lepog promišljanja Branka Najholda. Sada davne 1996. godine Najhold objavljuje knjigu "Zemunska škola karikature", o najboljim stvaraocima ovog grada koji su ujedno bili i među najistaknutijim jugoslovenskim karikaturistima.

Na promociju stiže više od 600 zainteresovanih sugrađana, organizatori postavljaju izložbu svih autora koji su se našli u knjizi, daju joj ime "Zemunski salon karikature", i događaj biva svrstan u duhovne i duhovite vrcavosti svojstvene Zemuncima.

Uz saradnju sa Julijanom Živković, Najhold, iste godine osniva "Zemunski međunarodni salon karikature", na čelu sa Savetom Salona, sačinjenim od eksperata, i raspisuje svoj drugi, a prvi međunarodni konkurs. Na taj način zemunska manifestacija, munjevito, postaje jedna od najvećih i najznačajnijih u svetu!

Salon za večnost

DANAS priču nastavljamo sa Bojanom Ivanović, Najholdovom suprugom, koja je uz pomoć prijatelja rešila da održi još jedan, 22. po redu Salon, koji će biti retrospektiva svega onoga što se duže od dve decenije događalo u Zemunu. Nažalost, posle svega što je ugradio u ovaj kultni i kulturni događaj, Najhold je pre pet meseci preminuo, odlazeći među neprikosnovene zemunske legende.

Bojana nas podseća da je tokom postojanja Zemunski međunarodni salon karikature sakupio, i u svom posedu ima ukupno 16.276 pristiglih radova prijavljenih na sve konkurse, a da je učestvovalo 6.175 autora sa svih kontinenata i iz više od 90 zemalja.

* Savet Salona

- Najveći deo radova je pristizao na godišnje konkurse, a manji deo su pokloni pristigli od karikaturista iz zemlje i inostranstva. Iako je bilo bezbroj finansijskih problema, Salon je uspeo da kupi veći broj radova najznačajnijih jugoslovenskih umetnika iz prve polovine 20. veka - objašnjava Bojana Ivanović tek deo onoga što je učinjeno. - Zemunski salon u svojoj zbirci ima i više od hiljadu knjiga posvećenih karikaturi, kataloge različitih izložbi, stotine primeraka humorističko-satiričnih časopisa iz oko 30 država iz različitih perioda.

U Salonu se čuva i nekoliko stotina fotografija, kao i ostala dela koja su u vezi s karikaturom, lični predmeti mnogobrojnih majstora...

- Sve to je zapravo materijal za jedan dobar muzej karikature, koji u Jugoslaviji, Srbiji, a ni u regionu nikada nije postojao - objašnjava Bojana Ivanović. - Zemunski međunarodni salon karikature bio je spreman da sve što poseduje ustupi gradu s ciljem osnivanja muzeja.

Ugled

VRAĆAJUĆI nas u prošlost i prethodne zemunske izložbe i salone, Ivanovićeva podseća da je zahvaljujući entuzijazmu Salon prevazilazio sve teškoće, posebno finansijske, koje su ga pratile od samog početka, a da je održan čak i tokom 1999. godine u vreme napada NATO na Jugoslaviju.

- Već u svom šestom izdanju, 2001. godine, Zemunski međunarodni salon karikature svrstan je među deset najvećih u svetu, i od tada je beležio stalne uspehe. Salon je već 2004. godine bio jedan od tri najveće manifestacije, među oko 300 sličnih održanih te godine širom planete.

U međuvremenu, Salon je, osim redovnog godišnjeg konkursa, organizovao mnogobrojne izložbe u zemlji i inostranstvu, gde je predstavljao savremenu jugoslovensku i zemunsku karikaturu.

- Postigavši maksimum, Salon se 2005. godine okrenuo isključivo kvalitetu i novim sadržajima, pa je konkurs postao pozivni, samo za vrhunske svetske karikaturiste - dodaje Bojana Ivanović. - Narednih godina to je bilo neformalno svetsko prvenstvo karikaturista, a manifestacije su bile posvećene različitim temama. Tako je jedan salon bio posvećen Africi, druga tema bila je "Opasnost: Korupcija!", naredna "Evropa u rimsko doba", u slavu dva milenijuma od osnivanja Taurunuma...

Od 2015, Salon je organizovan pod pokriviteljstvom i uz finansijsku pomoć gradske opštine Zemun, kao jedna od najznačajnijih manifestacija iz oblasti kulture. Teme dvadesetog salona "Terorizam - globalno zlo" i "Sloboda govora" bile su, na neki način, podsećanje na sve nevolje koje su pratile autore, pa je u katalogu izašao opširan Najholdov tekst "Karikaturista - opasno zanimanje".

Iznenadnom Najholdovom smrću, Zemunski salon se našao u teškoj situaciji, ali je Savet Salona odlučio da se njegovo delo nastavi i ove godine. Odlučeno je da Salon, koji počinje danas u Staroj kapetaniji, bude retrospektivan i da obuhvati sve aktivnosti od 1996.

A na Zemuncima i njihovim gostima je da ne dopuste da mutni Dunav i još mutnija tranzicija tek tako odnesu višedecenijski trud njegovih najduhovitijih i najduhovnijih ljudi. Ono što će videti u Kapetaniji je čista istorija, i još čistiji osmeh koji su umetnici prizivali dok je ona nastajala.

MUZEJ U ŠKOLI

OSNOVNA škola "Svetozar Miletić" danas je "dom" nesuđenom muzeju karikature. Kako je svojevremeno zabeležio Najhold, muzej i postoji i ne postoji.

- Do 2016. godine sav materijal se čuvao u skučenom prostoru osnivača Salona, izdavačkog preduzeća "Trag", uredno sređen ali nedostupan javnosti - dodaje Bojana Ivanović. - Velikom ljubaznošću direktora škole "Svetozar Miletić" Ljube Mosurovića, uređena je jedna učionica i sav materijal je prenet u nju. Juna 2016. godine svečanom otvaranju su pristustvovali brojni gosti, dobitnici nagrada i prijatelji salona, od Pola Lursa, Danijela Bošara, do Milana Ignjatovića, Predraga Koraksića Koraksa, Dušana Petričića, Dušana Gađanskog...

Materijal je, nažalost, i sada nedostupan javnosti.

ČUVARI BLAGA

ZAOSTAVŠTINA Branka Najholda je ogromna i sastoji se od bezbroj knjiga, dokumenata, karikatura, ilustracija i svega što se ticalo prošlosti ovog grada. On je bio svojevrsna "duhovna krtica", čovek koji je umeo da pronađe, poštuje i sačuva svaki predmet i detalj važan za istoriju.

Danas su u toku pregovori da Muzej grada Beograda, zajedno sa Zavičajnim muzejom u Zemunu, preuzme fond iz zaostavštine Branka Najholda.

Slično rešenje bi moralo da obuhvati i drugi korak, a to je stvaranje arhive Zemunskog međunarodnog salona karikature.