POSLE jedne od mnogih pobeda njihovih učenika na takmičenju u Moskvi, profesori Matematičke gimnazije ugostili su takmičare iz ruske škole Komogorov.

Domaćini iz naše prestižne škole pokazali su ruskim kolegama učionice, izložili metode rada, a ovi su ipak ostali tihi i začuđeni. Najzad su postavili odsudno pitanje: "Iz čega vi učite?" Kada su videli brojne udžbenike, zaključili su da su to uglavnom knjige koje su ispisali ruski stručnjaci.

- To je tačno, ali je redosled izlaganja i način predavanja naš! - dobili su odgovor.

Ovako počinjemo priču sa profesorom Nenadom Lazarevićem, čovekom čije je višedecenijsko iskustvo "ukovano" u školske klupe. Danas je u penziji, ali i dalje vodi pripreme za upis u Matematičku gimnaziju. Svoja sećanja neminovno vezuje za vrhunske kolege koji su radili sa njim, Zorana Kadelburga, Arifa Zolića, Srđana Ognjanovića, Ljubomira Protića, Ljubomira Čukića... i žali što ne može da nabroji sva imena, jer bi potrošili ceo prostor namenjen ovom tekstu.

Ipak, tajna uspeha naše škole i bezbrojne nagrade na matematičkim olimpijadama i međunarodnim takmičenjima traže objašnjenje. Potražili smo ga od našeg sagovornika.


BIVŠI OLIMPIJCI

"MNOGI profesori koji i danas rade u gmnaziji su bivši đaci i olimpijci". Ovim rečima profesor Lazarević govori o ljudima koji danas podučavaju talentovane matematičare.

- Oni su tu da bi "vratili dug" školi i pitanje je do kojih visina su mogli da se vinu u nauci i karijeri da nisu imali potrebu da se oduže narednim generacijama. Ova škola ima potpuno drugačiji pristup, a učenici koji je pohađaju imaju izuzetan intelektualni nivo, pa ih pre tretiramo kao saradnike nego kao učenike. Čak se događa da ih profesori oslove sa "vi" usled velikog poštovanja njihovog talenta.

Profesor Lazarević nas podseća na osnovni postulat gledanja na đake, koji je još davno izrekao francuski mislilac Rable: "Deca nisu burad koja traži da bude napunjena, već su plamen koji treba rasplamsati".

Teodor fon Burg

Iza našeg sagovornika su generacije u kojima su briljirala mnoga imena, od kojih smo regrutovali nekoliko ministara, uglednih stručnjaka, ali najviše međunarodnih eksperata u različitim oblastima. Javnosti je najsvežije sećanje na ime Teodora fon Burga, koji je poslednji briljirao na međunarodnoj sceni, ali tu su, na primer, i imena šahistkinja Alise i Mirjane Marić, kao i mnogi drugi. Lazarević je zvanično u ovoj školi radio 33 godine.

- Uvek postoji pitanje da li je neki đak obeležio karijeru jednog profesora, a ja ističem ime Nikole Miljkovića. On je za dve godine završio dva fakulteta - Elektrotehnički i Matematički, pamtim da je švercovao izotope kako bi uspeo da izvede eksperimente, potom je otišao u SAD, na Prinston, i tamo napravio izuzetnu karijeru. Na kraju je uveo neka revolucionarna poboljšanja na Volstrit, postigao planetarni uspeh i naprasno umro. Baš na njegovom primeru mogu neke genijalne ljude da uporedim sa kometom: Iznenada se pojave, osvetle jakim svetlom sve naše gluposti i nedostojnosti, i potom nestanu. Tada sam saznao: Ne živi brzo onaj ko se brzo kreće, već ko munjevito misli.

Neki profesori ne umeju da "skinu kapu" pred genijem, već pokušavaju da budu "lovci na neznanje", a to je najjasniji znak da su promašili poziv. Suština rada Nenada Lazarevića i njegovih prijatelja bila je da izuzetne umove uoče, jer su oni stimulans za sve ostale u odeljenju. "Nema dbrog profesora bez dobrog đaka", jasan je on. Talentovan je onaj učenik koji se brže razvija nego sredina u kojoj živi.

VASPITANjE I STRPLjENjE REČI koje obeležavaju karijeru našeg sagovornika sigurno su "vaspitanje" i "strpljenje". - Obratite pažnju kako su ovi pojmovi nastali. Reč "vaspitanje" kaže da neko nešto treba da vas pita, a vi da mu odgovorite. Sa druge strane, termin "strpljenje" označava trpljenje na prvom mestu.

"PLODNO" PODNEBLjE

NEKO je svojevremeno izrekao rečenicu koju Lazarević najčešće citira a to je "da je najveći kapital Srba njihova pamet".

- Statistika kaže da se na svakih deset miliona ljudi rodi jedan genije - vraća se naš sagovornik u vode nauke.- Kako bismo onda taj podatak preneli na ovako skroman broj stanovnika i ovoliko talentovanih učenika? A, verujte, imamo neobično mnogo pametnih đaka i to se najbolje vidi iz kontakta sa njima.

Naš sagovornik pretpostavlja da je naše podneblje toliko "plodno" i zato što je produkt ukrštanja bezbrojnih naroda. Kako kaže, "mi smo opservatorija univerzalne istorije", i upozorava da su "mnogi prošli ovuda i ostavili svoj trag".

Uspešni đaci tek počinju karijeru izlaskom iz gimnazije. Tada su im potrebni novi mentori i profesori.

- Za toliko talentovane ljude potrebno je više vremena, a zbog usložnjavanja materijala kojim se bave - i mnogo više pažnje. To je u ovom trenutku nemoguće platiti, a mnogo toga u njihovom daljem uspehu zavisi i od sreće.

Analizirajući učenike posvećene matematici, Lazarević razbija stereotipe o "pukim cvikerašima", naprotiv. Oni su svi, kaže on, verzirani ka sportu, različitim hobijima...

- Moja karijera bila je jedna vrsta svečanosti koja je bila spojena sa genijalnošću mojih đaka. Kada sve saberem, ja sam se samo dobro zabavljao, i nikada nisam radio u životu. Siguran sam da bi ovakvih škola moralo da bude još nekoliko u Srbiji. I da svima koji žele da kroče na ovaj put - to bude omogućeno.

Profesor Nenad Lazarević otkriva recept za uspešnu karijeru među talentovanim đacima. Kaže da je tražio da učenici u prvoj klupi uvek budu nasmejani.

- Kada profesor uđe u učionicu mora da oseti radost što je tu. Samo srećno dete može da bude dobar đak.


Profesor Nenad Lazarević

"DRUGI EŠALON"

NISU svi učenici ove gimnazije osvajali zlatne medalje na svetskim takmičenjima, ali i oni iz "drugog ešalona", kako ih u šali naziva naš sagovornik, nisu ostali bez značajnog traga u istoriji.

- Sećam se Borisa Mavre, čije ime je manje poznato javnosti. Direktor Ljubomir Protić mu se požalio da nema novca da pošalje učenike na takmičenje, ovaj je upitao o kolikoj sumi se radi i dobio šaljiv odgovor - oko 5.000 evra. Bivši učenik je kao iz puške odgovorio kontrapitanjem: "Može li 5.000 funti?" i time je ceo problem bio rešen.

"GUBITAK MOĆI"

PROFESORU Lazareviću bilo je ponuđeno da podučava vrlo talentovanog mališana koji je pohađao tek četvrti razred osnovne škole. Dečakova majka je pitala koji je honorar za to.

- Gospođo, ako vam naplatim, izgubiću talenat da prepoznam genija - odgovorio je Lazarević.

I zaista, profesor kaže da je isti učenik kasnije bio u njegovom timu kada su se vraćali sa puta iz Moskve, posle uspešnog učešća na jednom od takmičenja.

- Samo nekoliko naizgled nebitnih parametara bilo mu je dovoljno da odredi tačnu brzinu aviona. Morao sam da uđem u kokpit i upitam pilote kojom brzinom letimo, i - potvrdili su mi da je momak bio u pravu.


FINCI

KOLIKO je obrazovanje važno govori i poređenje sa prilikama u kojima danas živimo, sa kriterijumima koji važe u Finskoj.

- Tamo isključivo najveća elita radi u prosveti. Da bi neko u Finskoj ušao u odeljenje, pored traženog obrazovanja mora da ispuni još oko 30 posebnih uslova. Čak i da pohađa časove glume!

I naše iskustvo je išlo na tu stranu: lični primer je najbolja propoved. Samo takav, višestruko obrazovan čovek treba da izađe pred odeljenje.