Beogradske priče: Osmatrači neba iznad Srbije

NAVRŠENO je punih 130 godina od osnivanja Astronomske opservatorije u Beogradu. Istina, jubilej je bio u aprilu mesecu, a još nije obeležen jer je planirana velika međunarodna astronomska konferencija koja će u čast ove institucije biti održana na jesen.

Opservatorija je "krivac" zašto jedna beogradska opština, kao i toponim koji označava jedan deo grada nosi ime Zvezdara. Ovaj termin je svojevremeno bio sinonim za opservatoriju, pa se tako i odomaćio u našem jeziku i gradu.

O tome nam govori Milan Radovanac, arhivista i brižni čuvar dokumenata i duhovnog blaga ove institucije. Autor je nekoliko knjiga posvećenih Opservatoriji, kao i jedne, posebne, o Milutinu Milankoviću i njegovom doprinosu ovoj prestižnoj ustanovi. Ipak, bolje je redom...

Nedeljković i Aberdar

- Astronomsku opservatoriju osnovao je još Milan Nedeljković 1887. godine - počinje priču Radovanac. - Rešenje o osnivanju potpisao je lično ministar Milan Kujundžić Aberdar. Do 1891. godine radila je pod nazivom "Provizorna opservatorija" u kući preduzetnika Ernesta Gajzlera, na uglu ulica Vojvode Milenka i Svetozara Markovića, a od 1891. godine premešta se u Karađorđev park, na mesto gde je danas Meteorološka opservatorija.

Davne 1924. godine podeljena je na dva dela - Astronomsku i Meteorološku, a početkom dvadesetih godina Milutin Nedeljković dolazi na genijalnu ideju. Predložio je da za ovu instituciju obezbede instrumente na račun ratnih reparacija iz Prvog svetskog rata.

- U Nemačkoj se dogovorio o isporuci toliko astronomskih, meteoroloških, seizmoloških i drugih instrumanata da je od toga mogao da opremi i dve opservatorije - objašnjava Radovanac. - Međutim, on je 1924. godine penzionisan, pa ova institucija do 1926. ostaje bez upravnika. Za to vreme je za sve poručene instrumente brinuo profesor astronomije sa Filozofskog fakulteta Milutin Milanković, pošto je Opservatorija tada bila u sastavu Univerziteta.

Nedeljković je, prethodno, sačinio na desetine reparacionih ugovora u kojima su precizno stajali broj i vrsta instrumenata koji je trebalo da budu isporučeni. Među njima su bili veliki i mali refraktor (koji je javnosti poznat kao teleskop), veliki pasažni, veliki meridijalni i veliki vertikalni instrument, kao i astrografoskop, tražilac kometa...

- Kada je većina instrumenata pristigla, na predlog Milutina Milankovića za novog upravnika Astonomske opservatorije bio je postavljen Vojislav Mišković, potonji akademik - dodaje Radovanac. - Tada je formirana i Komisija za izbor mesta na kojem će biti podignut kompleks, na čijem čelu je takođe bio Milanković. Iako je već postojao ugovor da se zdanje izgradi na Fruškoj gori, odluka je iznenada promenjena i odlučeno je da se podigne na Velikom Vračaru - u Laudanovom šancu.

Izgradnja je započeta 1929. godine, a najveći deo je završen do 1932. Od 1. jula te godine Astronomska opservatorija je i zvanično prešla na sadašnju Zvezdaru.

Veliki refraktor

SVETSKA ELITA

TRIDESETIH godina prošlog veka naša opservatorija je među najprestižnijim u svetu. U tom trenutku veliki refraktor je jedan od najvećih na planeti, a veliki pasažni instrument i veliki vertikalni krug bili su najveći uređaji tog tipa na svetu. Istovremeno, veliki meridijanski instrument bio je tek deveti u to doba u svetu.

- Da su svi uređaji došli u Beograd, kako je prvobitno planirano, mi bismo bili "astronomska prestonica sveta" - podvlači Radovanac. - Nažalost, svi nisu mogli da budu postavljeni ovde, već su raspoređeni u Zagreb, Ljubljanu, Skoplje...

Nije bilo lako pripremiti Zvezdaru za nove goste, pa je tako prvo teren trebalo zaravniti, sprovesti vodu, struju i telefonske linije. Tridesetih godina Opservatorija je imala najuređeniji i najveći park u Beogradu postavljen na pet do šest hektara. Okolo nije bilo šume na koju su navikli današnji stanovnici prestonice, pa je snimak iz tog doba, sa ogromnim, praznim prostorom još upečatljiviji.

- Jedan deo instrumenata, pasažni, vertikalni i meridijanski nisu bili postavljeni 1932. godine, već su morali da sačekaju 1959. U međuvremenu nastaju i drugi problemi. Izabrana lokacija s vremenom je postajala sve manje podesna za svrhu za koju je namenjena. To je prvenstveno bilo zbog "svetlosnog zagađenja", jer su svetla nabujale metropole smetala u osmatranju neba, ali i zbog potresa prilikom prolaska automobila, sve većeg smoga...

Zato je iskrsla potreba da se potraži podesnije mesto na koje bismo izmestili neke od instrumenata. Dugo su različite komisije tražile najbolju lokaciju, a izbor je pao na planinu Vidojevicu pored Prokuplja.

- Zbog stalne besparice, ova odluka je uvek odlagana i tek početkom novog milenijuma započeta je realizacija ove ideje - zaključuje Radovanac. - Današnja Astronomska opservatorija sada teško može da odgovori svojoj nameni na mestu gde se nalazi, pa je odlučeno da se izmesti na odgovarajuću lokaciju.

Tako, Beograđani mogu da očekuju da će u budućnosti kompleks nekadašnje Astronomske opservatorije imati drugačiju ulogu. Biće pretvoren u park, a paviljoni i zgrade sa instrumentima postaće reprezentativan i prestižan muzej.

MILANKOVIĆ I ODANOST

SVE vreme dok na čelu Astronomske opservatorije nije bilo upravnika, Milutin Milanković revnosno brine o ovoj instituciji.

On izveštava ministarstvo o nabavci instrumenata i brine o njihovom smeštaju. O tome naš sagovornik piše u knjizi "Milutin Milanković i Astronomska opservatorija u Beogradu" koju je objavio sa Milanom Stojanovićem.

KOMISIJA

IZBOR mesta gde će biti postavljena Opservatorija određivala je posebna komisija. Naš sagovornik skreće pažnju da su članovi bili poznati umovi koji su ostavili trag na celokupnoj istoriji ovog naroda.

- Osim Milutina Milankovića, tu su bili Mika Alas, Radivoje Kašanin, Jelenko Mihajlović, Pavle Popović... - podvlači Radovanac. - Bio je tu i Anton Bilimović, Rus koji je pobegao pred komunistima, a pre toga je bio rektor univerziteta u Odesi.