Beogradske priče: Kako je Igumanov potisnuo Šiška

STARE kuće predratnog Beograda pružaju doista ružnu sliku, koja je svakodnevno u očima hiljada svakodnevnih prolaznika." Ovako prestoničke novine 1936. godine oplakuju otužni izgled Terazija i samog centra grada.

Bircuzi "Takovo", "Uroševa kafana" i "Šiško" bili su neka vrsta rugla prestonice između dva rata, iako su imali više nego bogatu istoriju i tradiciju. Ipak, urbani razvoj varoši tražio je da centar odlikuju ugledna, reprezentativna zdanja, a ne udžerice sklone padu, koje su, pritom, izgledale zapušteno i nepopravljivo.

Tako je štampa nagoveštavala izgradnju palate Sime Andrejevića Igumanova i potpunu promenu izgleda Terazija. Novinari nagoveštavaju da će vesti prijatno iznenaditi Beograđane, jer se oglasila uprava Zadužbine Sime Igumanova koja je rešila da pristupi "izgradnji jedne monumentalne palate na samom uglu Aleksandrove ulice".

Plan je podrazumevao rušenje stare, prizemne zgrade na uglu, pa i još jedne, veće, koja se nalazila do nje. Tako je plac bio slobodan sve do zgrade italijanskog društva "Asikuracioni đenerali".

S druge strane, na početku Aleksandrove ulice, kako su je zvali u predratno doba, postradale su kafane "Užice" i "Zadužbina", i tako je ostavljen prostor za novu petospratnu palatu.

Zadužbina je raspisala konkurs 1935. godine, a prihvaćen je projekat braće Branka i Petra Krstića. Stručnjaci će je nazvati "modernom verzijom srpsko-vizantijskog stila".

Kako nove ideologije i smene vlasti u Beogradu neumoljivo i uz puno mržnje ruše sve što su prethodni vlastodršci ostavili za sobom, tako je i priča o skulpturi na vrhu ovog zdanja slikoviti dokaz o netrpeljivosti komunističkih pobednika i njihovih prethodnika.

Na vrhu Igumanove palate bila je postavljena skulptura visoka tri i po metra, koja je prikazivala zadužbinara okruženog siročićima, kojima je, istina, posvetio značajan deo života. Kompozicija nekoliko skulptura bila je delo vajara Lojze Dolinara i bila je vrsta zahvalnosti čoveku koji je ostao zabeležen kao veliki dobrotvor svoga doba.

Podigni pa - sruši

Međutim, ovako ideološki neprilična, dominantna figura nad Terazijama nije nikako odgovarala revolucionarnim vlastima koje su u prestonicu pristigle posle Drugog svetskog rata, i sve je nemilosrdno srušeno.

Izgradnja ovog zdanja započeta je 1937, a okončana aprila 1938. godine, a zgrada je danas pod zaštitom države jer je proglašena spomenikom kulture.

PRIZRENAC

Čovek po kojem zadužbina nosi ime, Sima Andrejević rođen je u Prizrenu 1804. godine i bio je retko učen čovek svog doba. Bio je vrstan trgovac duvanom od kojeg je stvorio zamašni kapital. Trgovao je u Carigradu i drugim većim gradovima, a često je pomagao crkve i manastire u Srbiji. Ostao je zapamćen i po tome što je veliku pažnju posvećivao obrazovanju mladih generacija.