Samo se jedan odsto Beograđana prevozi biciklom

Gotovo polovina Beograđana ima bicikl, ali tek jedan odsto njih ga koristi kao svakodnevno prevozno sredstvo, a ne samo za rekreaciju vikendom.

Gradski urbanista Milutin Folić kaže da je plan da se u naredne dve godine izgradi 120 kilometara biciklističkih staza u Beogradu, kako bi se omogućilo bezbedno okruženje za sve koji bi da koriste bicikl svakodnevno.

"Korišćenje bicikla u gradu je nešto što je već uznapredovalo u svim svetskim gradovima, zato što je bicikl rešenje za saobraćajne gužve, za zagađenje i za zdravlje ljudi. Građani koji se voze biciklom brže stignu na mesto gde su krenuli, ne traže parking, prevoze se jeftinije i zdravije, to je ''win win'' situacija, sa jedne strane za korisnike, a sa druge za državu koja manje ulaže u infrastrukturu parking mesta", navodi Folić.

Dodaje da je pre mesec dana završen plan projekta "Bicikliraj Beogradom", kojim su predviđene aktivnosti koje će u naredne dve godine omogućiti da se bicikl u Beogradu više ne tretira kao rekreativno sredstvo već da kao sredstvo prevoza.

"Grad je predvideo da uradi nekoliko velikih stvari, prvo to je izgradnja 120 kilometara staza, zatim postavljanje oko 200 parking mesta za bicikle, postavljanje sistema javnih bicikala gde će građani moći na jednom mestu da podignu bicikl, a na drugom da ga vrate, gde bi prvih 30 minuta trebalo da bude besplatno. Naravno, potrebna je i edukacija i kampanja, a cilj je da već u naredne dve godine dobijemo nekoliko procenata dnevnih kretanja biciklom u Beogradu, a da u narednih deset godina to dođe i do 10 odsto", navodi Folić.

Podseća da su prošle godine urađene staze za bicikliste na potezu od Banjice do Topčiderske zvezde, kao i na relaciji koja povezuje Brankov most i Pop Lukinu ulicu.

U planu je, kaže još, da se tokom ove godine radi staza od Mirijeva do Višnjičkog bulevara i da se dođe do Ruzveltove kako bi i staza koja će biti urađena nakon rekonstrukcije te ulice imala značajniju ulogu.

Radiće se i staza koja će proći Bulevarom oslobođenja do Slavije, a predviđeno je da se napravi primarna mreža staza koja će omogućiti da biciklisti koriste i sporedne ulice, ali da kad izađu na glavnu saobraćajnicu imaju na njoj brzi tok.

Folić navodi da je dokazano da je bicikl najbrže prevozno sredstvo za kretanje po gradu do 15 minuta i da se te realacije ne mogu preći brže ni kolima ni peške.

"Pažljivom izgradnjom i analizom mi ćemo pokazati da Beograd jeste svet, jeste metropola i da nema razloga da kasni ni u čemu, pa ni u ekološkim vidovima saobraćaja kao što je biciklo", rekao je Folić.

Kako kaže, do momenta kada bude izgrađena infrastruktura sigurno će i elektro bicikli biti još povoljniji, pa će se tako lakše savladavati i brdoviti delovi grada.

"Beograd je grad koji ima dve reke, samim tim ima i izohipse po kojima su pravljene i glavne saobraćajnice, dakle on ima i te kako veliki potencijal za biciklistički saobraćaj zato što najveći broj dnevnih kretanja čovek može da obavi pomoću tih izohipsa, bez velikih napora i penjanja", zaključio je Folić.

S druge strane, predsednik udruženja građana Ulice za bicikliste, Zoran Bukvić kaže da su najveće prepreke za stvaranje biciklištičkog grada nedostatak volje i otvorenosti za kompromis kako bi se pre svega rešio problem parkiranih automobila koji onemogućavaju kretanje biciklom.

"Praktično svaka ulica u kojoj sada želimo da napravimo stazu u centru grada na neki način je limitirana u smislu parking mesta i mi ne možemo da dođemo do prostora za bicikliste, takav kompromis će u naredne dve godine morati da se naporavi ukoliko stvarno želimo da napravimo biciklistički grad", primećuje Bukvić.

On zamera gradskim organima zbog nerazumevanja, jer kaže da planeri i projektanti ne razumeju probleme koje biciklisti imaju, jer nisu do sada imali susreta sa planiranjem biciklističkog grada.

"Sada su to neke dečije bolesti koje Beograd prevazilazi jer ljudi možda još ne razumeju koje sve prednosti gradu donosi biciklistički saobraćaj. Često se percipira da je to neka zabava grupe zaljubljenika kojima se izlazi u susret, a bicikl je kao sredstvo prevoza uveden u mnogim gradovima da bi se rešile gužve do kojih su ti gradovi došli jer su bili na mnogo većem stupnju razvoja nego Beograd", ističe Bukvić. Kaže i da je sada sve podređeno tome da vozila što brže i lakše prolaze, te poručuje da s tim načinom razmišljanja treba prestati ako se planira da jedan grad ima veliki broj biciklističkih putovanja.

"Moram da pohvalim širenje pešačke zone u centru grada, to je veoma pozitivan pomak i hrabar potez jer postoje otpori, ali to su upravo rezovi koji su nam potrebni jer što više mesta za kola ima, više vozača će želeti da dođe u centar kolima, a za to jednostavno nema mesta", naveo je Bukvić.

On je rekao da je najava izgradnje 120 kilometara biciklističkih staza dobar pomak kao i da se nada da će biti ostvareno obećanje da se ivičnjaci na stazama na Novom Beogradu ispeglaju "na nulu", jer sada postoje nazubljeni ivičnjaci koji su veoma neudobni.

"Biciklistu morate da stimulišete da što pre dođe do centra grada i to je razlog zašto na zapadu svi voze bicikle, zato što je to najbrže sredstvo vožnje na relaciji do 7 kilometara. Ako uradite bilo šta što će tog biciklistu usporiti, vi ga odgovarate od vožnje biciklom do posla jer on gleda da stigne što brže", objašnjava Bukvić.

Navodi da tek oko jedan odsto Beograđana koristi bicikl kao prevozno sredstvo i da ima jos mnogo posla da bi se stiglo i do 10 odsto korisnika, da je potreban rad ne samo na stazama već i na promociji biciklizma kao zdravijeg, lakšeg i bržeg sredstva transporta.