Radovanovih devet sati 90 metara iznad Beograda

RADOVAN Erić (48) može da se pohvali da radi na najvišoj poziciji u Srbiji. Ne, on nije političar, niti direktor zavaljen u duboku fotelju ili menadžer inostrane kompanije. Obučen je u plavi kombinezon, nosi duboke cipele, a na glavi mu je kaciga. Kranista "Energoprojekta" svakoga dana, bar devet sati, prestonicu gleda s visine. "Kabinet" mu je smešten na najatraktivnijem gradilištu u državi - "Beogradu na vodi".

Trenutno je na koti od 90 metara. Kako su se reporteri "Novosti" uverili, može da se pohvali da iz najbolje pozicije gleda panoramu prestonice. U kapsuli veličine tri kvadratna metra, Radovanova fotelja i kontrolne ručke jedini su nameštaj. Pred njim je instrument-tabla sa elektronskim uređajima. Uz nogu torbica - flaša s vodom i kesa sa sendvičem. Prema propisu, on i njegova šefica Dragana Mudreša, u pola sedam, prvi dolaze na posao. Gradilište mora da se pregleda. Posle kontrole, stasiti građevinac, kao atleta šeta po "streli" krana. Moraju i sajle da se provere.

A na vrhu, dah zastaje od visine. Pogled puca s jedne strane na Frušku goru, a s druge na Šumadiju. Kabina krana je kao ptičje gnezdo. Dok se korpa ljulja na vetru, Radovan se samo smeška.

- Ove godine je 30 godina otkako radim na kranu - priča Erić, koji je sa "Energoprojektom" obišao pola planete. - Nemam strah od visine. Kran je vezan na dva mesta uz objekat, pa mogu dizalicom da se penjem na 17. sprat. Četrdesetak metara moram uz merdevine.

foto N.Fifić

Kako kaže, još uvek je u dobroj kondiciji, pa ne mora da se odmara. Pod limenim krovom je najteže tokom leta, kada upeče zvezda. Međutim, prošle godine naš građevinski gigant je kupio najsavremeniji kran u Francuskoj. Kabina ima klima--uređaj.

- Jedino je problem kada vetar duva jače od 12 metara u sekundi. Tada moramo da prekinemo s radom. Međutim, ako počnemo neki posao koji ne može da se prekine, kao što je betoniranje, iskusni kranisti znaju kako da balansiraju s teretom iako duva - objašnjava Radovan, dok žuljevitom rukom trese sitnu prašinu s radnog odela.

"KABINET" Radovan Erić na svom radnom mestu, u kabini dizalice,foto N.Fifić

Poslednjih aprilskih dana betonirana je ploča na završnom, 20. spratu. Kule, površine 80.000 kvadrata i visoke 72 metra, dobile su svoj vizuelni kostur. Za Radovana će biti posla bar do marta 2018, a prema planu, u aprilu se očekuje završetak gradnje.

"KABINET" Radovan Erić na svom radnom mestu, u kabini dizalice,foto N.Fifić

NA gradilištima uglavnom nema dama. Međutim, "Energoprojekt" je poznat po tome što ima kadar lepšeg pola. Mašinski inženjer Dragana Mudreša je rukovodilac mehanizacije na gradilištu. Na objektu gde radi oko 300 muškaraca, njena reč nadglasa mašine.

- Moj posao je da vodim računa o kranovima, dizalicama i mehanizaciji za betoniranje - priča Mudreša, koja 21 godinu radi u "Energoprojektu". - Iako mnogi misle da je ovo surov posao, ja ga volim. Od moje pažnje zavisi bezbednost radnika na terenu.

foto N.Fifić

KOORDINACIJA SA SIGNALISTIMA

SVAKO penjanje na kran podrazumeva kontrolu konstrukcije. Metalna grdosija teška je 110 tona. Strela, odnosno kljun krana, dugačka je 60 metara. Nosivost je od 1.400 kilograma do osam tona, u zavisnosti od toga sa kog dela strele se podiže teret. Podršku kranistima daju signalisti. Oni su osobe koje vezuju teret i radio-vezom koordinišu prenos robe.

PRIPREME ZA BETONIRANjE

NA vrhu stambenog zdanja, u nozdrvama se oseća miris spaljenog metala. Armirači vare čelične mreže. U ušima odjekuje pomešani zvuk brusilica i aparata za varenje i eho čekića. Sve je spremno za betoniranje. Poslednja ploča, koja je ujedno i krov BW Residences, višeslojna je. Pored toga što treba da drži konstrukciju, mora da bude i kvalitetan izolator.