ALARMANTNI PODACI: Svaki drugi osnovac s viškom kilograma

NEPRAVILNA ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti glavni su razlozi povećanja gojaznosti kod školske dece. Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, čak 44 odsto mališana uzrasta od sedam do 14 godina je predgojazno i gojazno, dok ih je pre sedam godina bilo 30 procenata.

Prema rečima dr Svetlane Mladenović Janković, specijaliste socijalne medicine u GZZJ, analiza pokazuje da je veći broj takve dece u vangradskim sredinama. Ona ističe da su osnovni razlozi ovakvog stanja navike u ishrani, odnosno sklonost ka slatkišima između obroka, konzumiranje sokova i zaslađenih napitaka, nedovoljni unos voća i povrća, a sve prisutnija je i nedovoljna fizička aktivnost. Da bi se ova statistika promenila, po oceni naše sagovornice, neophodni su promena u načinu ishrane i unapređenje fizičke aktivnosti, kako u školi, tako i van nje.

- Još veći uticaj može imati zabrana reklamiranja određenih vrsta hrane, uvođenje većih poreskih stopa na te proizvode, kao i njihovo obeležavanje, kao što postoji na cigaretama - objašnjava dr Mladenović Janković. - Najbitnije su umerenost i raznovrsnost u ishrani, a doručak se ne sme preskakati. Potrebno je imati pet obroka, i to u određeno vreme, u kojima moraju biti zastupljene sve vrste namirnica. Takođe, svakog dana deca treba da pojedu pet porcija voća i povrća.

Pedijatar u domu zdravlja na Čukarici dr Dejan Jonev takođe navodi da su školarci sve gojazniji jer nemaju redovne obroke, a onda za ručak ili večeru preteraju s hranom. Praksa pokazuje da adolescenti namerno ne jedu, kako se ne bi ugojili.

- Čak 80 odsto njih ne doručkuje, užine nema, a onda se ruča obilno - ističe dr Jonev. - Adolescenti mi obično kažu da ne stignu da jedu, a onda uveče preteraju. Takođe, piju velike količine gaziranih pića, dešava se i po dve litre svakodnevno. Ako i jedu u školi, to je hrana iz pekare ili brza hrana, zbog čega se goje. Malo jedu voća i povrća.

Kako ističe naš sagovornik, dodatni problem je i to što se ne kreću, jer sede za kompjuterom. On pacijentima savetuje bar pola sata dnevno pešačenja ili neke druge aktivnosti, ali oni, kako kaže, tvrde da nemaju vremena za to.

POVEĆAN RIZIK OD BOLESTI

Stručnjaci upozoravaju na to da loša ishrana i nedovoljna fizička aktivnost nose veliki rizik obolevanja od hipertenzije, dijabetesa, bolesti srca i krvotoka, kao i različitih vrsta karcinoma kad odrastu.

Istraživanje koje je nedavno uradio Centar za zdravlje, vežbanje i sportske nauke, u kojem je učestvovalo 3.287 đaka iz cele Srbije uzrasta od 11 do 18 godina, pokazalo je da 80 odsto dece ne unosi dovoljno povrća, tek svako treće jede preporučenu količinu voća, a zbog loše ishrane i nedovoljne fizičke aktivnosti polovina anketiranih osnovaca i srednjoškolaca ima poteškoće pri penjanju do drugog sprata.