Beogradske priče: Plakat kao vremeplov

BEOGRADSKI kolekcionari su veliko blago ovog grada. Strastveno posvećeni predmetima, slikama, pismima i drugim spomenima na zaboravljenu gradsku prošlost, na kraju je nekako ipak otimaju iz guste magle kojom je prekriva istorija.

Jedan od njih je Zoran Dokić, koji je sačuvao dragocen plakat iz ne tako davne istorije. Plakat je odštampan 1973. godine, a vraća nas u vreme kada je svečano otvoreno zdanje Narodne biblioteke. "Beogradske priče" će kroz stare sačuvane fotografije podsetiti čitaoce i na izgled Vračarskog platoa pre nego što je na njemu sagrađena ova dragocena nacionalna institucija.

Prvobitna zgrada Narodne biblioteke nalazila se na Kosančićevom vencu i ognjem je proterana sa lica grada posle nemačkog bombardovanja 1941. godine. Danas mnogi istraživači tvrde da je ovaj događaj obavijen velom misterije, da su dve zapaljive bombe pale pored zdanja i da je vatra tinjala neko vreme pre nego što je požar zahvatio zgradu.

Nova Narodna biblioteka sagrađena je kako bi postala simbol novog vremena, a danas, svijena pored Hrama Svetog Save, uporno čuva srpsku duhovnost.

UČITELjICA

PLAKAT, odštampan kao najava pred svečano otvaranje, doneo nam je kolekcionar Zoran Dokić, koji ima lepu priču kako je ovaj svečani pamflet došao do njega. Šezdesetih i sedamdesetih je bio učenik Osnovne škole "Sveti Sava", a učiteljica mu je bila Danica Lazović.

- Kada sam se 1980. godine vratio sa odsluženja vojnog roka, posetio sam učiteljicu i ona mi je dala za uspomenu veliki pano kojim je najavljivano otvaranje Biblioteke - kaže Dokić. - Nimalo slučajno, zgrada je svečano otvorena upravo 6. aprila, istog dana kada je prva biblioteka izgorela. Prošle su pune 32 godine pre nego što smo joj sazidali dostojnu zamenu.

Plakat je informisao tadašnje Beograđane i pozivao ih na svečano otvaranje nove zgrade Biblioteke. Na njemu su sa ponosom istaknuti i likovi do tada najvećih srpskih literata.

Još je interesantnije sećanje ondašnjih beogradskih mališana na poljanu na kojoj je ponikla današnja zgrada. Decenijama pre toga na širokom Vračarskom platou, koji je danas lepo uređen deo gradskog jezgra - nalazilo se omiljeno okupljalište beogradskih mališana.

Između cirkusa i ostataka započetog hrama, koji će, srećom, do danas ipak biti završen, nalazio se staklenik.

- Učenici iz škole "Sveti Sava" tu su dolazili na vežbe u prirodi, odnosno časove fizičkog na otvorenom, pošto nije postojala fiskulturna sala - seća se Dokić. - Pamtim i to da su, za vreme gostovanja Cirkusa "Adria" cirkusanti živeli u drvenim kolima sa gumenim točkovima koje su vukli kamioni. Ličili su na male, pokretne vagone. Ta vozila su bila iza šatre, prema Hramu Svetog Save.

PODSEĆANjE

NA vreme kada su se ovde smenjivali cirkusi koji su prethodili izgradnji Narodne biblioteke podsetio nas je i Velimir Simić, kolekcionar starih fotografija Beograda.

Iako je već bio sagovornik u "Beogradskim pričama", podsećamo se na jednu dragocenu fotografiju iz njegove kolekcije - upravo cirkusa "Adria".

Tako današnji posmatrač može da stvori predstavu o tome kako je nekada izgledao ambijent koji sada pamte samo stariji stanovnici ovog dela Beograda.

PRVA BIBLIOTEKA

SVAKO ko bi se usudio da zaboravi prvu Narodnu biblioteku poneo bi veliki greh na duši. Uništavanje ove nacionalne institucije smatra se jednom od najtežih tragedija koja se dogodila srpskom narodu.

Staro zdanje 1941

Svojevremeno je istoričar Čedomir Janić vrlo upečatljivo podsetio na pokušaj Nemaca da opravdaju posledice bombardovanja. Oni su bahato pokušali da prebace odgovornost na ondašnje jugoslovenske vlasti. - Svestan odgovornosti za ovaj vandalski čin i kulturni genocid, nemački okupator je pokušao, samo nekoliko meseci po ulasku u razoreni grad, da za uništenje Biblioteke optuži jugoslovenske vlasti i upravnika Dragoslava Ilića, jer nisu preduzeli sve što je bilo nužno da bi ova ustanova bila spasena - beleži Janić. - To se događalo u okviru šire kampanje, čiji je cilj bio da oficirsku i "zavereničku kliku" i srpski narod proglase krivcima za gubitak države i stradanje Beograda.

SKELET KITA

PRIČA koju smo čuli na Veterinarskom fakultetu još više dopunjava ambijent koji je postojao u cirkuskom okruženju.

Naime, i danas se u ovoj instituciji sa ogromnim poštovanjem pominje ime dr Vladete Simića, osnivača ove institucije nastale 1936. godine.

Kako nam je objasnio dr Zoran Zorić sa ovog fakulteta, dr Simić je od jednog predratnog cirkusa, koji je takođe svoje tačke izvodio na istom prostoru, otkupio uginulog kita. Tako današnji studenti veterinarske medicine uče na skeletu ove ogromne životinje koja je tridesetih godina uginula tokom jednog cirkuskog gostovanja u našem gradu.