Beogradske priče: Nikad i nigde bez aparata

TEHNOLOGIJA koja dominira sadašnjicom često nas "ubeđuje" kako smo superiorni u odnosu na pretke. Međutim, neke stare knjige uveravaju nas da nije baš tako. Listajući knjigu "Fotoreportaža" koju potpisuje Vojin M. Đorđević 1936. godine, sadašnji fotografi lako priznaju da je ovo štivo veoma aktuelno i danas.

U Zavičajnom odeljenju Bibilioteke grada Beograda dočekuje nas bibliotekar-savetnik Ljubica Ćorović, koja brine o obimnoj zaostavštini i vrednim gradskim knjigama i časopisima. Ovoga puta namerno nam zadržava pogled na knjizi koja je bila udžbenik predratnim foto-reporterima. Odmah na početku, autor objašnjava suštinu ove novinarske discipline.

- U životu štampe, uopšte, vidnu ulogu ima fotografija - počinje Đorđević. - Ona je često, ne samo neophodna dopuna teksta, nego u mnogim slučajevima njena uloga biva od prvoklasnog značaja i vrednosti... Zaslugom fotografije o mnogim stvarima dobija se jasniji pojam... U vezi sa obilnom primenom fotografije u žurnalistici, stvorena je u toku vremena jedna nova vrsta snimanja pod nazivom foto-reportaža, koja se u početku poglavito odnosila na aktuelne događaje i novosti, a zatim i na mnoge druge stvari o kojima se u novinarstvu piše.

Cilj udžbenika iz predratnog Beograda bio je da "uputi svakog onog ko želi da sarađuje sa štampom".

Sjajni primeri koje Đorđević iznosi ostali su do danas uzori mnogim veštim foto-reporterima. Ipak, interesantan je način na koji nas autor uvodi u tajne i finese ovog zanata.

Simić i Grdijan

Dabome, bez pominjanja imena kao što su Svetozar Grdijan i Aleksandar Simić ceo posao bio bi besmislen, a Đorđević ih pominje kao primer kako se radi ovaj posao.

- Pogrešno je mišljenje da foto-reportaža uslovljava neki poseban talenat - piše Đorđević. - Razume se da talenat znači mnogo u poslovima uopšte, ali to ne isključuje mogućnost da se može izučiti kao i svaki drugi zanat.

* Pravi ugao / Štrajk taksista / Pogrešan ugao

Nadalje, nauk fotografima bio je kako je upornost važna, pa izdvaja veštinu jednog od njih koji je uspeo, usred političke agitacije da priđe premijeru lično i tako ga snimi. Isto tako, skreće pažnju na želju različitih ljudi da se pojave u novinama, ali da snimci na kojima su oni u vidokrugu sa porodicom čitaocu ne znači ništa, a njima samo puku popularnost.

Autor podučava budućeg reportera na prvi i osnovni princip, a to je - "nikad i nigde bez aparata". Uči ga kako se snimaju svečanosti i na šta posebno treba obratiti pažnju, šta je duhovito u foto-reportaži, kako se prave turistički snimci i prate sportski događaji... Kako treba izbegavati "kontra" svetlost, zašto se pozorišne predstave snimaju na poseban način, kada treba fotogafisati mase...

Nekoliko slikovitih primera izdvajamo danas za "Beogradske priče".

Tako Đorđević ističe dva načina na koji je moguće ispratiti događaj, pa prikazuje ispravan i neispravan.

Prvo izdvaja snimak u kojem se Terazijama kreće velika povorka auto-taksija prilikom "manifestacije posvećene ministru finansija zbog smanjenja taksa". Autor skreće pažnju da ovaj kadar nije dobar jer je snimak napravljen sa zemlje i tako nije postignut željeni efekat. Ali, odmah zatim izdvaja primer kako je trebalo ispratiti događaj, kada prikazuje snimak sačinjen iz visine, "u dekoru velikih građevina".

Dva golmana

BESKRAJNO šarmantna je fotografija nastala na fudbalskom stadionu BASK, kada je prvi golman asistirao rezervnom. Autor beleži taj trenutak i podvodi ga pod duhovite.

- Jedno vreme poznati golman BASK, zbog zabrane igranja nije mogao da nastupi za svoj klub. I zato ga je zamenio rezervni golman. Međutim, prilikom utakmica Jakšić je redovno figurirao iza gola bodreći svoju zamenu i dajući potrebne instrukcije.

To je uočio foto-reporter, gospodin Ruben, pa je uzeo ovaj momenat sa objašnjenjem: "Dva golmana brane gol BASK". Svakako duhovito obrađen snimak.

Divno je videti i danas snimak koji je nastao na Planici 1934. godine, kada je norveški skakač Gutromsen ostao ovekovečen objektivom zagrebačkog foto-reportera Susića, a autor hvali izuzetan stil skakača i pravi trenutak kada je snimak nastao.

Slično je i sa atletičarima koji preskaču prepone.

Najzad, jedan trkački motocikl i trenutak kada je ostao bez vozača ovekovečeni su tako da bi snimak i danas predstavljao vrhunsku atrakciju sa sportskih borilišta.

* Ljubica Ćorović / Foto Z. Jovanović

Tehnologija je, dakle, tokom proteklih osam decenija burno napredovala, i verovatno bi mnogi fotografi iz onog vremena bili oduševljeni kakvom tehničkom podrškom njihovi naslednici raspolažu. Pa ipak, jedna stvar je nepromenjena: znanje, osećaj za trenutak i veština onog ko drži aparat u rukama.

DIGITALNA BIBLIOTEKA

BIBLIOTEKA grada Beograda dragocene knjige posvećene Beogradskim temama postavlja na svoju Digitalnu biblioteku, tako da čitaoci i istraživači mogu i na ovaj način steći uvid u važne gradske spise i periodiku. I na taj način ova važna gradska institucija prati bitne, svetske trendove. To je, kako objašnjava Ljubica Ćorović, forma dostupna svima, pa tako i knjigu "Fotoreportaža", sa svim detaljima, svaki današnji čitalac širom sveta može lako da koristi.

* Jakšić i "zamenik"

NIŠTA BEZ LEGENDE

OPIS fotografije, ili legenda nekada su neophodni da bi posmatrač mogao da razume suštinu prizora koji gleda. Tako Đorđević izdvaja snimak jedne kuće koja je izgledala ruševno i neugledno, i ni po čemu nije bila posebna, jer je takvih straćara bilo mnogo u tadašnjoj Srbiji.

Ipak, kada joj se doda legenda, i posmatrač shvati da se radi o rodnoj kući Nikole Pašića, koji je nedugo pre toga umro, onda snimak "postaje razumljiv i zanimljiv".