Zapadna kapija 37 godina dominira panoramom

ČUVENA Zapadna kapija Beograda, poznata i kao "Geneksova" zgrada, jer je bila podignuta za tada najveće preduzeće u Jugoslaviji, predstavlja simbol glavnog grada i jedinstveno arhitektonsko čudo. Izgrađana od dve kule koje se izdižu nad Novim Beogradom u Ulici narodnih heroja, ove godine puni 37 godina. Njene spoljašnje konture i raskoš sada predstavljaju kulturno nasleđe.

Krštena je ovim originalnim imenom zbog mesta na kom je izgrađena, jer "pozdravlja" putnike sa beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" koji prolaze tuda ka centru grada.

Osim naziva, impozantna je i njena veličina. Prva kula se sastoji od 30 etaža i 84 stana, dok je ona bliža auto-putu poslovne namene i ima 39 nivoa, sa kulom-restoranom na vrhu. Ovaj lokal predstavljao je posebnu atrakciju, odakle su posetioci uživali u smirujućem pogledu na panoramu Beograda, ali on trenutno, nažalost, ne radi. Inače, kule su spojene na vrhu romantičnom dvoetažnom pasarelom.

Zapadna kapija ima i posebnu umetničku vrednost, zbog čega se izdvaja u odnosu na druge građevine glavnog grada. Nju je projektovao jedan od naših najpriznatijih arhitekata Mihajlo Mitrović.

- Fasada je urađena naizgled grubo, u natur betonu, sa elementima strukturalizma i konstruktivizma, a svrstava se u arhitektonski pravac brutalizam, stil naročito razvijan između 1954. i 1970. godine. Mihajlovićevo tretiranje forme i detalja približavaju objekat periodu postmoderne - kaže diplomirani inženjer arhitekture Đorđe Nikolić.

- Karakteristično za Mitrovića, koji rado na svojim objektima implementira i skulpturu i slikarstvo, jeste to što je na ulaznom tremu stambene kule bio postavljen mural Lazara Vujaklije. Kancelarije su bile osmišljene po sistemu "open spejs", kako bi u budućnosti u njima lakše mogao da se menja enterijer.

Prema rečima našeg sagovornika, pored mnogobrojnih kritika, kada je završena ova kapija, ipak je postala "dominantni vizuelni reper Novog Beograda". Nikolić dodaje da je ona ostvarenje čija je likovna ekspresija obeležila ne samo rad Mitrovića, već i Beograd u celini.

VREDI 15 MILIONA

JEDAN od simbola razvoja prestonice - "Geneks kula", sedište nekad najuspešnije jugoslovenske firme, centar tadašnjeg poslovnog i političkog sveta, danas je samo prostor za reklamne panoe i nosač televizijskih predajnika. Deo zgrade je pust i prazan. Već deceniju i po poslovnom delu zgrade se traži novi vlasnik. Nuđena je na tržištu nekoliko puta po ceni od 15 miliona evra. Prošle godine pojavila se informacija o tome da u zgradu treba da se preseli 12 prekršajnih sudova. Ovaj plan je propao, a misterija je zbog čega.