Beogradske priče: Skriveni spomenari vremena

POPRSJE Dragiše Cvetkovića, predratnog političara koji je ušao u istoriju najviše po potpisivanju predratnog sporazuma za predsednikom Hrvatske seljačke stranke Vlatkom Mačekom stajalo je na beogradskom buvljaku, okrnjenog nosa i više nikome potrebno. A onda je došla Neda Kovačević i rešila da ga "spase" kad već niko drugi to neće. I danas krasi njenu kolekciju.

Ovo je samo jedna od priča iz knjige "Beogradski spomenarnik" koju je Kovačevićeva napisala, sakupljajući podatke o gradskim spomenicima. U prvoj knjizi Neda je opisala 437, ali to nije kraj. Ona je dosad prikupila podatke o više od 1.500 spomenika i spremila za štampu još dva toma knjige. Mnogi od ovih monumenata Beograđanima su potpuno nepoznati.

OD KAPORA DO LEPTIRA

U međuvremenu, Neda Kovačević je uradila oko 400 kratkih dokumentarnih filmova. Za "Beogradske priče" pomenula je samo neke od delova ovog istraživanja.

Spomenik Momi Kaporu je veoma neobičan, kao i muzičaru Neši Leptiru koji je u obliku gitare.

- Jedan od najdražih gradskih spomenika posvećen je Goranu Raičeviću. Mnogi Beograđani prolaze pored njega, budući da je blizu Partizanovog stadiona, ali malo ko zna u čiju je čast skulptura postavljena - kaže Kovačević. - Raičević je bio atletičar i agronom iz okoline Brusa. Iako je kao vrhunski sportista imao potvrdu koja ga oslobađa odlaska u rat, umesto na maraton u Grčku otišao je, kao vojnik, na Kosovo i Metohiju. Višestruki prvak Balkana, Belog krosa i drugih prestižnih takmičenja poginuo je od snajperskog hica, a njegova silueta i danas podseća na herojstvo sportiste.

Spomen Kaporu

Vajar Ljubomir Lapčević je 2007. godine okončao delo na kojem su prikazana četiri srpska vladara i postavio ih u hotel "Mister prezident". Interesantno, to je isti prikaz koji su postavili Amerikanci kada su uklesali četiri svoja predsednika na planini Rašmor, a ovde je prikazana umanjena replika tog monumenta.

Budući da je u knjizi "Spomenarnik" pomenula stotine spomenika, podsećamo da je naslovna strana posvećena despotu Stefanu Lazareviću prema kojem naša sagovornica gaji posebno poštovanje.

Na pitanje koji su joj najdraži, Kovačevićeva izdvaja spomenik posvećen Dositeju Obradoviću, u današnjem Studentskom parku. On je delo vajara Rudolfa Valdeca, i kako kaže naša sagovornica, pogodio je duh neprekidnog kretanja radoznalog istraživača i putnika, što je u suštini Dositej i bio.

Potresan je i spomenik "Menora u plamenu" autora Nandora Glida, na Dunavskom keju na Dorćolu, koji na vrlo sugestivan način dočarava stradanje Jevreja.

- Meni je vrlo draga i skulptura u Tašmajdanskom parku na kojoj je prikazan Don Kihot - dodaje Kovačevićeva. - Vajar Jovan Soldatović je dočarao Servantesove reči da je njegov glavni junak "izgubio glavu od mnogo čitanja". Kasnije je naša sagovornica dobila nagradu "Kočićevim satiričnim perom", 2013. godine, upravo inspirisana ovom skulpturom, a naslovila je "Vitez od Poslednje šanse".

NAPOR I ZADOVOLjSTVO

DELO Nede Kovačević je utoliko posebno jer nije tražila nikakvu značajnu pomoć ni od jedne zvanične ustanove, osim uvida u literaturu i spiskove.

Skromno kaže da je istraživala uz pomoć porodice imajući njihovu podršku, ali izdvaja ogromno zadovoljstvo što kroz ovakvu strast može da pokaže ljubav prema Beogradu.

- Neka posebna pomoć nije mi bila ni potrebna. Htela sam da sprovedem svoje istraživanje sama, na svoj način. Meni je ovakav rad odgovor na stvarnost u kojoj živimo, predstavlja mi pribežište, lek, inspiraciju. Tačno je da sve to iziskuje napor, ali pričinjava zadovoljstvo. Trebalo je stići do svake tačke u gradu na kojoj se spomenik nalazi, slikati ga, dobiti odobrenje ukoliko ulazite u neku školu ili ustanovu u kojoj se spomenik nalazi. Za svaki je trebalo zatim dobiti precizne podatke o autoru, godini nastanka, prelistati ahrive i doći do zvaničnih, validnih podataka...

Najzad, to je Beograd koji toliko volim i čiji duh nije izgubljen, kako to mnogi zlobnici kažu.

MODELI

SKULPTURA "Čitačica" u dvorištu Osnovne škole "Ratko Mitrović" je pre četiri i po decenije nastala tako što je devojčica Dubravka Jovanović, danas Bitenc, izabrana da bude model vajaru Dušanu Torinjanskom.

Tako je obeleženo detinjstvo mnogih iz ovog kraja.

"NEOSTVARENI" MILETIĆ

OSNOVNA škola "Svetozar Miletić" u Zemunu čuva skulpturu koju je izradio vajar Đorđe Jovanović 1936. godine.

Ovo je bio konkursni rad koji je trebalo da bude postavljen u Novom Sadu. Na konkursu je, ipak, pobedio Meštrovićev predlog, tako da ova skulptura nikada nije izlivena u zamišljenoj veličini.

"Čitačica"

NAGRADA "IVO ANDRIĆ"

DELO "Beogradski spomenarnik" zaslužilo je i nagradu "Ivo Andrić" za 2016. godinu.

Prvi tom od tri planirane knjige obrađuje 437 spomenika, posvećenih 345 ličnosti - jer neke među njima imaju više spomena koji su im posvećeni.

- Moram da istaknem kako pojmom "spomenik" podrazumevam one koji se odnose na istorijske ličnosti ili događaje. Metodološki sam sve druge odredila kao "ostale skulpture", u kojima su predmet mojih istraživanja sve vrste vajarskih dela.

Tako će druga knjiga dodirnuti ostale spomenike i druge skulpture, a treća će se baviti fasadnim skulpturama na oko 700 beogradskih adresa.

CVETKOVIĆ

SKULPTURA Dragiše Cvetkovića nastala je 1941. godine kao delo bugarskog vajara Kirila Todorova.

Ovaj novinar, političar i predsednik predratne vlade umro je 1969. godine u Parizu. Posle puča 27. marta 1941. Cvetković je bio uhapšen, a pošto posle Aprilskog rata odbija da potpiše kapitulaciju Jugoslavije više puta je zatvaran u logor na Banjici. Tada nije hteo da postane predsednik vlade porobljene Srbije, kao ni da potpiše Apel srpskom narodu.

- U svojoj kući u Nišu krio je jevrejsku porodicu Katon - podseća Neda Kovačević.

- Krajem 1944. odlazi u Pariz, a odlukom Državne komisije FNRJ proglašen je za narodnog neprijatelja i ratnog zločinca. Rehabilitovan je 2009.