Beogradske priče: Velegradska mnoga lica

HILjADE naših zemljaka rasejanih po belom svetu primorani su da pobeđuju teške udare nostalgije putem društvenih mreža. Snažan sentiment koji ih vodi ka gradu njihovog odrastanja stignu makar malo da utaže gledajući fotografije Beograda.

Uz sve nevolje koje sobom nosi internet i različite društvene mreže, postoje i mnogobrojne dobre strane koje su, hteli mi to ili ne, umnogome zavladale našim životima.

O tome govori fejsbuk-stranica "Moj Beograd dušu ima", čiji članovi uskoro organizuju četvrtu izložbu najlepših fotografija našeg grada.

Osnivač stranice je Miodrag Mića Grujić, koji za početak razgovora podseća da "Moj Beograd..." ima više od 28.000 članova. Ali kakvih...

MEDITACIJA

- OKUPLjAMO ljude dobre volje koji vole Beograd, nose ga u srcu ili tu ljubav vole da dele sa drugima - kaže Grujić. - Grupa okuplja mnoge sugrađane, ali i zaljubljenike sa svih krajeva planete. Nedavno nam se, tako, javio član koji je doputovao sa Novog Zelanda. Kaže kako je jedva čekao da pređe 16.000 kilometara da opet oseti ovu našu, domaću atmosferu. Dirljivo nam je objasnio kako tamo, na drugom delu sveta, "ne gleda fotografiju kao mi, već meditira nad njom". On se tada oseća kao da je ponovo kod kuće.

Naš sagovornik i hiljade prijatelja koji su okupljeni na ovaj nov, savremen način, kažu kako dobro znaju i dobre i loše strane ove priče. Veoma dobro su upoznati i kako je Beograd prljav, da ume da bude "i ovakav i onakav", ali je naš, i - drugi nemamo.

- Danas gotovo svakodnevno u grupi imamo izložbu fotografija. One "pričaju" o stanovnicima grada, zdanjima, događajima... Pored ambijentalnih celina sa posebnom pažnjom snimamo i sugrađane, jer ljudi koji nastanjuju grad čine njegovu dušu.

Foto Ana Dimić

U suštini, u Beogradu ne može da se odigra neki značajan događaj, a da ga ne isprate neki od članova ove grupe sa foto-aparatom u ruci. Oni polako izrastaju u "rezervni novinarski punkt" koji beleži zbivanja koja će postati - istorija. Ako zvanični izvori ne zabeleže neki od događaja - ima ko hoće, a bogme i ume.

- Do sada smo vrlo uspešno postavili tri izložbe fotografija koje su napravili naši članovi - dodaje Mića Grujić. - Četvrta je već planirana za 17. maj ove godine. Tema će joj biti "Beogradski biseri". Dakle, lagano formiramo prilično ozbiljnu tradiciju.

Podsećamo, naši sagovornici su bili predstavljeni u "Beogradskim pričama" pre više od tri godine, u vreme kada su planirali organizaciju prve ovakve izložbe radova. Do danas je broj njihovih članova, kao i kvalitetnih snimaka višestruko narastao.

- Ovakav način prikazivanja poštovanja prema Beogradu izazvao je veliku pažnju najšire javnosti, ali i onih ljudi koji su vrhunski u ovoj, fotografskoj struci - dodaje Grujić. - Kada pripremamo izložbe, u žiriju su najveći autoriteti poput Tomislava Peterneka, Božidara Vitasa, Vlade Vukadinovića... Dakle, nije to samo masovan skup ljubitelja fotografije, već svi radovi prolaze kroz vrlo merodavnu procenu.

Miodrag Mića Grujić

KAO PIKASO

ANEGDOTE su sastavni deo ovakvog rada i druženja, pa Grujić posebno pominje činjenicu da su dosadašnje izložbe održane u elitnim gradskim galerijama. Jedna od njih bila je u Svečanoj dvorani Opštine Vračar, a prethodne u Art holu Kombank galerije.

- Poseta na jednom od skupova bila je zaista veličanstvena. Ogroman broj gostiju pristigao je da vidi jedan takav kulturni događaj, i dabome da smo morali da budemo ponosni na ideju koja se tako lepo razvija. Ali, tu postoji još jedan "detalj": U istom prostoru bilo je deponovanje potpisa podrške jednom od političkih kandidata uoči tadašnjih izbora, pa su, hteli ne hteli, morali da prođu kroz salu u kojoj su bile postavljene fotografije. Pomislih: Da je Pikaso lično ovih dana došao u Beograd, ne bi privukao toliko publike!

Tako je broj posetilaca premašio sva očekivanja. Istini za volju, i bez političkih aktivista, broj posetilaca, ali i učesnika bio je impresivan.

Sve što administratori ove fejsbuk-grupe procene kao vredno završava u posebnim albumima, kojih je više od 50. U njima su deponovane hiljade fotografija.

- To je ono što predstavlja posebnu riznicu i suštinski razlog okupljanja zaljubljenika u fotografiju - podvlači Mića Grujić. - Tek će generacije uvideti kakvo blago smo uspeli da prikupimo. A verujem da će broj "dragocenosti" u ovom, "otvorenom trezoru" nastaviti da narasta.

Foto Maja Delesendro

Ono što je posebno važno, "Moj Beograd dušu ima" je apsolutno neprofitabilna stranica.

- Zabranjena je bilo kakva vrsta reklamiranja - podvlači Grujić. - Nemoguće je zapodenuti nikakvu priču o politici, kao i bilo kakvu naznaku koja bi u sebi smela da nosi ton diskriminacije. Ni verske, ni rasne, ni bilo kakve druge.

NAŠI I "DOMAĆI"

VELIKI broj članova ove grupe iz inostranstva Grujić doživljava prirodno, mada mu je u prvo vreme bilo neobično da toliko mnogo ljudi traži ili komentariše slike svog zavičajnog grada.

Ipak, za one koji su rasejani po svetu ovo je vrsta "prozora" kroz koji gledaju ka zavičaju.

Mnogo više od toga začudilo ga je da brojni poštovaoci nisu iz našeg grada, čak im i imena očigledno nisu sa našeg podneblja.

Foto Duško Vukić

- To su uglavnom bivši studenti koji su nekada pohađali beogradske fakultete - zaključuje Grujić. - Oni su jedan dragocen period života proveli ovde i stigli su da zasluže poštovanje koje im je Beograd pružio, a oni mu ga sada vraćaju. Tako se dogodi da, na primer, ugledni lekar iz Afrike sada postavi fotografiju Beograda iz sedamdesetih godina, kada je on u njemu studirao.

Uz snimke Beograda naši iseljenici imaju pravo da postave po jednu fotografiju sa nekog interesantnog putovanja ili mesta u kojem danas žive.

- Tako pokušavaju da dočaraju lepe ambijente u kojima su danas - sa ponosom kaže Grujić. - Sve to nekako bude ukras priče o ovom gradu i njegovom duhu. I njegova relacija sa važnim i lepim mestima na planeti sa kojima je povezan.

LjUBAV I POŠTOVANjE

Govoreći o pravilima postavljanja fotografija i učestvovanja u radu stranice "Moj Beograd dušu ima", pa samim tim i na izložbama, Mića Grujić naročito insistira na tome da ne bude diskriminacije, pogotovo ne one, "beogradske".

- Za nas nema onih koji su "Beograđani" i koji to nisu. Svi smo ovde jer volimo ovaj grad, gde god da smo, i bez obzira na to odakle smo.

Foto Miodrag Grujić

IMENA I PRIJATELjI

"Moj Beograd dušu ima" je grupa koju sačinjavaju brojni autori, prijatelji, ljudi koji imaju dubok kreativni poriv i čiji angažman ne može da se meri pukim potpisom. Pa ipak, Grujić nabraja imena onih koji su konkurisali za ovogodišnju izložbu i čija dela ekskluzivno "Beogradske priče" najavljuju kao uvertiru koja će se odigrati u maju.

Ovog puta naš sagovornik sa velikim poštovanjem pominje imena Maje Delesendro, Slobodana Petrovića, Violete Soldatović, Borisa Petkovića, Pere Nikolića, Dušana Vukića, Vitomira Bošnjaka, Ane Dimić, Hamdije Doksana, Lune Ba, Nikole Bakalića, Snežane Aleksić...