Svakog drugog Beograđana ubilo srce

OD ukupnog broja umrlih Beograđana u prošloj godini, gotovo kod svakog drugog smrt je bila posledica oboljenja srca i kardiovaskularnog sistema, pokazuje najnovija analiza Gradskog zavoda za javno zdravlje (GZZJ). Statistika beleži da je lane preminulo 20.320 žitelja prestonice, što je za 464 manje nego u 2015. godini.

Kako ističu u GZZJ, bolesti kardiovaskularnog sistema su u 47 odsto slučajeva, ili 9.731 "umrlici", navedene kao uzrok smrti. Kod četvrtine broja preminulih Beograđana u prošloj godini, odnosno njih 5.220, dijagnoza je bila neko od malignih oboljenja, dok su na trećem mestu sa 916 "smrtovnica" bolesti respiratornih organa.

Redosled na listi najčešćih uzročnika smrti, u prošloj i 2015. godini, nije promenjen. Iako je procenat neznatno smanjen, sa 48,7 na 47 odsto, infarkt i ostale bolesti srca i krvnih sudova ubedljivo su "ubica broj jedan" Beograđana. I na druga dva mesta po broju umrlih su, u poslednje dve godine, iste dijagnoze - karcionom i bolesti respiratornog sistema.

Naša prestonica "ne zaostaje" za ostalim evropskim gradovima, u kojima su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrtnosti. U Evropi se godišnje dogodi više od milion srčanih udara, a više od 60 odsto smrtnih slučajeva uzrokovano je hroničnim srčanim oboljenjima. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, postoji čak 250 faktora rizika za nastanak srčanih bolesti, a neki od njih su povišeni pritisak, holesterol i šećer, pušenje, konzumiranje alkohola, nedovoljna fizička aktivnost, neadekvatna ishrana...

Preporuka Svetske zdravstvene organizacije za sprečavanje bolesti srca predstavljena je u šifri 0-3-5-140-5-3-0, što praktično znači - prestanak pušenja, svakodnevnu šetnju od tri kilometra, pet obroka dnevno, krvni pritisak 140, ukupan holesterol ne viši od pet, loš holesterol do tri i bez viška kilograma.

TREND

Infarkt i šlog su, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, glavni uzroci smrtnosti svuda u svetu.

U SZO očekuju da će ovaj trend potrajati do 2030. godine, kada će kardiovaskularne bolesti, rak i saobraćajne nesreće zajedno biti 30 odsto svih uzroka smrti.