Za mesec dana obijeno 11 kuća

PROVALNICI već mesec dana opsedaju domove stanovnika Bečmena, Petrovčića, Jakova i Progara. Tokom ovog perioda obijeno je 11 kuća, a reč je o istoj kriminalnoj grupi, koja "operiše" na ovom delu opštine Surčin. Ipak, ni ostali delovi prestonice nisu pošteđeni ovih vrsta neprijatnosti.

U Beogradu u prošloj godini evidentirano je oko 1.200 ovakvih vrsta provala i krađa. Prema podacima MUP polovina broja lopova, koji su orobili stanovnike Surčina već je "dolijalo", a policija intenzivno radi na rasvetljavanju preostalih slučajeva.

- Poslednjih dvadeset dana povećan je broj provala na ovoj opštini - kaže Ljubomir Knežević, v. d. šefa Odseka za suzbijanje teških krađa i krađa. - Plen lopova su uglavnom novac i zlatni nakit.

Kada je reč o teritoriji Beograda, najviše krađa provaljivanjem, obijanjem i ulaskom u stambene objekte u prethodnoj godini zabeleženo je u Novom Beogradu. Ma kako građanima izgledalo, u odnosu na 2015. godinu u prestonici se beleži smanjenje broja ovih krivičnih dela i veći procenat rešavanja.

- Novobeograđani su najviše na meti provalnika, ali je to zbog veličine teritorije i broja stanovnika. U gradu se dnevno, u proseku, dogode od tri do četiri krađe provaljivanjem, što je godišnje oko 1.200 - navodi naš sagovornik.

Kako kažu iz Odeljenja za suzbijanje teških krađa, najčešće je reč o pojedincima, ali nije retkost da su lopovi organizovani kao kriminalna grupa. Oni najčešće operišu u prvi sumrak ili u jutarnjim satima, kada su građani odsutni.

- Za razliku od pohara poslovnih prostorija, gde se krađe najčešće dešavaju noću, u kućama i stanovima prate situaciju i delaju kada kod kuće nema nikog - kaže Knežević. - Uglavnom se zavlače kroz balkon, obijaju ulazna vrata i razbiju prozor. Godišnji odmori i praznici su njihovi "omiljeni dani" . Provalnici, uglavnom, nisu nasilni i kada čuju da se aktivira alarm ili se neko budi, udalje se sa mesta.

Ljubomir Knežević

SEF I ALARM

MERE predostrožnosti u ovakvim situacijama su postavljanje alarma, ugradnja sigurnosnih vrata i čuvanje novca i dragocenosti u sefu.

- Provala se ne može u potpunosti sprečiti, ali građani bi trebalo da ugrade alarmne urađaje, što u proseku košta od 35.000 do 40.000 dinara. Čuvanje novca i dragocenosti u sefu u bankama košta godišnje oko 7.000 dinara - kaže Knežević.