Beogradske priče: Raskošno bogatstvo siromaštva

Zahvalan sam, prvo Bogu, pa roditeljima i drugovima koji su mi omogućili odrastanje u Beogradu, i to na Zvezdari, na jedan poseban, "tomsojerovski" način. Ulica Milana Rakića u kojoj sam rođen dosezala je do Zvezdarske šume u kojoj se svako od nas pretvarao u Tarzana ili Robina Huda, pravili smo indijanske vigvame, palili vatre i strepeli da nas ne vidi Čika Zeleni. Zatim bismo, na vrh štapa zaboli viršle ili kobasice koje bismo pekli na vatri, i, verujte, i sada mogu da prizovem taj ukus kao jedan od najlepših iz detinjstva...

Ovim rečima Aleksandar Gajšek, autor kultne emisije i niza knjiga pod nazivom "Agape", priziva sećanja na odrastanje u Beogradu. Priznaje i da je uživao u krađi zelenih kajsija u komšiluku, belih trešanja kod čika Hristifora ili na Kapetanovom placu u Zvezdarskoj šumi u pauzi fudbalskih mečeva na male goliće.

- Čari šume zimi smo koristili sankajući se. Najveći izazov je bila "staza smrti", opasno strma pista uglavljena u gusto rastinje. Sećam se da se jednom ludo hrabri Robija niz nju spustio poni biciklom.

Jedan za drugog

- ULIČNI život je kreirao karakter svakog od nas. Da bi neko bio cenjen, morao je da bude dobar sportista. Pored SC "Olimp" imao sam koš i sećam se da sam i po dubokom snegu uporno ubacivao loptu, čvrsto rešen da budem košarkaš. Ulični moral podrazumevao je poštovanje autoriteta, pa sam i ja želeo da budem "heroj ulice", ali se odmah videlo da nisam za to. Iako je kraj obilovao momcima sa tvrdim pesnicama uzor mi je bio Sveta Rešetar Vampir, jedan od najjačih ljudi grada koji nikad nije bio kriminalac, a uvek je štitio slabije. Sećam se da je jednom u "Šansi" probao da zaštiti dečaka koji je, ruku na srce, izazvao neki incident, i zadesio se suprotstavljen celom Bokserskom klubu "Radnički" čiji su članovi baš tamo imali neku proslavu. Slomili su ga, bilo ih je mnogo. Ali je kasnije redom nalazio jednog po jednog, i oni su prolazili onako kako je on prošao prvi put. Na kraju je neko uspeo da zaustavi osvetu, kada je već pola kluba bilo pristojno prebijeno.

Naš sagovornik posebno poštovanje gaji prema kući u kojoj je odrastao i koja je "uvek bila puna gostiju, rođaka i prijatelja". Tamo i danas skuplja drage ljude, služi vino koje sam napravi i servira hranu koju samostalno proizvede. Sa terase odjekuju gitare, recituju poeziju, pričaju anegdote, samo nema politike, ogovaranja i vulgarnosti.

- Takva druženja zovem "profana liturgija" - kaže Gajšek.- Pamtim vreme kada su moji otac i majka živeli sa komšijama veoma blisko. Miljkovići, Petrovići, Gajići, Nikolići,Vukmirovići, Jovanovići, Drecuni i moja porodica svi su bili tu jedan za drugog. Srećom, i danas je tako. Nestašice ulja, kafe i drugih proizvoda bile su česte, a kada ih se neko ipak domogne, odmah je delio sa drugima. Sećam se da me je majka Milica povremeno slala po šoljicu ulja kod komšinice, jer joj je zafalilo kad je pravila kolače. Zauzvrat, kada su kolači gotovi odnesem komšinici pun tanjir, a taj tanjir se nikada ne vraća prazan i tako se stvara prelep krug... Uz mnogo poštovanja sećam se teta Dragice, Dobrile ili komšinice Branke koje čuvaju svoju decu i unuke, ali i sve ostale mališane iz komšiluka.

Otac i fudbal

LjUBAV prema fudbalu u našem sagovorniku rodio je otac Vladimir koji je sa 16 godina, 1934. godine, zajedno sa vršnjacima "rasturio" tim "Mladog proletera", onako, iz šale.

- Pričao mi je kako su ih gledali u Zvezdarskoj šumi, dok fabrički tim trenira. Imali su kopačke, štucne, kostobrane... A ćaletovi drugari su bili siromašni mladići željni tako visokog statusa. Kada su ih dobili na terenu, direktor preduzeća je dao nalog da ih pronađu i svi su postali prvotimci. Bilo je to vreme nižerazrednih liga sa mnogo publike, pa je tata bio kapiten tima koji je četiri godine uzastopno napredovao ka višem rangu takmičenja.

Jednom su igrali i sa "Zvezdom" i izgubili samo sa 4:2, a "Hajduk", "Obilić" i "Sinđelić" su redovno pobeđivali dvocifrenim rezultatom. Ubrzo se tim rasturio jer su morali na studije, ali ostalo je nezaboravno njihovo prijateljstvo.

Desetine momaka iz očevog okruženja oženilo se u istom odelu. Tu priču Gajšek priča sa posebnim poštovanjem.

- Bilo je takvo vreme, a kada se jedan domogao odela, svako ko je sledeći stao na "ludi kamen" pozajmljivao bi ga od prethodnika. Desetine njih su se smenile. Odelo je, dabome, jednima bilo veliko, drugima malo, a, u suštini - taman. Sličnu solidarnost osetila je i moja generacija, jer smo redovno pozajmljivali garderobu i obuću prijateljima koji su izlazili u grad sa devojkama. U to vreme nisu svi imali patike, pa bi onaj koji nije u fudbalskom timu pozajmljivao obuću onome ko je morao na teren.

Urbane mobe

OBIČAJ da se veliki poslovi završavaju zajednički vekovima je ustaljen kod nas kroz mobe. Njihovu urbanu varijantu Gajšek posebno pamti. Znalo se da, ako neko gradi kuću ili ima kakav veći posao, celo šire društvo se skupi da bi pomogli. Domaćin obezbedi gajbu piva i svaki posao se pretvori u druženje.

- Simbol toga vremena bila je moja baka, veoma plemenita žena. Gajila je veliku baštu i umela da okupi skitnice koje bi angažovala da joj malo pomognu, a zauzvrat bi ih dobro nahranila, a zimi pružala i utočište. Sećam se da je jednom napravila sendvič i rekla mi da ga odnesem čika Leki, koji je sedeo na panju ispred kuće. Taman kada sam mu odneo skromni obrok, pojavio se naš pas Džoni tužno zagledajući Leku. Ovaj je pojeo dva zalogaja, pogledao psa i dao mu ostatak. To su bili takvi ljudi i takvo vreme.

OLIMP I VAMPIR

Legendarni Sveta Vampir bio je oličenje hrabrosti na bazenu na "Olimpu", gde je sa skakaonice visoke 10 metara do vode pravio salto i po, a bio je i autor vratolomnog skoka "sa pet na tri".

- To je značilo da se odrazi sa pet metara, dočeka na trambulinu koja je stajala dva metra niže, pa odskočivši od nje napravi još salto pre nego što će pasti u vodu.

STRIPOVI I MUZIKA

Kutije prepune stripova podsećaju našeg sagovornika na detinjstvo, a posebno čuva kolekciju "Alana Forda". Kaže da sada, zajedno sa decom, pokušava da upotpuni kolekciju, i da će sigurno imati skupljene sve brojeve. Takođe, važnu ulogu imala je i muzika, i Gajšek sa velikim poštovanjem pominje "Azru", "Riblju čorbu", "Film", "Prljavo kazalište"...

HOBI I ČAMAC

Umetnost življenja podrazumevala je uživanje u zajednici, prirodi, druženjima i malim hobijima.

- Mešao sam katran i pomagao ocu da napravimo naše plovilo. Imali smo mali čamac. I sada mislim da je duh grada sačuvan baš na tim splavovima, gde su mnogi pronašli mir. Dabome, ne mislim na "urbane", estradne splavove.