Stepojevac zatrpan đubretom

TONE đubreta naslagane pored seoskog puta, duž šančeva i korita reke Turije, samo su jedan od problema koji muče Stepojevčane. U ovom mestu nema nijedne kante za otpatke, a kamoli kontejnera gde bi žitelji mogli da odlažu smeće! Iz JPKP "Lazarevac" navode da su mesne zajednice te koje moraju da finansiraju postavljanje i mesečno odnošenje đubreta, dok iz Opštine tvrde da u budžetu nema dovoljno sredstava koja bi se izdvojila za plaćanje ove "pogodnosti" stanovnicima lazarevačkih sela.

Stepojevac je zatrpan otpacima. U centru sela, gde su pošta, pijaca, škola, prodavnice i autobusko stajalište, nema nijedne kante za smeće! Ni kontejner ovde odavno nije viđen. Kućno smeće žitelji odlažu u kante, a njih svakog utorka prazne kamioni JPKP "Lazarevac". Tu uslugu plaćaju 900 dinara mesečno. Za ostalo se snalaze.

- Kad je đubreta mnogo, palimo ga - priznaje Dragan Pajić. - Nema nam druge. Pogotovo leti kada smrad postane nepodnošljiv. Nekima je pak lakše da kese sa smećem izbace kroz prozor automobila, u kanale ili korito reke Turije. Šanac ispred moje kuće prepun je đubreta obraslog korovom. Prava mini-deponija. Kada bi postojao onaj veliki kontejner negde u centru sela, verujem da bi svi smeće bacali u njega, umesto u korito reke. Niko nije lud da zagađuje životnu sredinu, ako postoji mesto za odlaganje otpada.

Kanti za smeće nema, pa sitni otpaci poput kesica od grickalica, flašice, ali i maramice završe na ulici. Žale se stanovnici ovog kraja da kontejnera nema ni na lokalnom groblju. Venci, cveće i ostalo đubre ostaju bačeni u obližnje šiblje. Stepojevčanima je u JPKP "Lazarevac" rečeno da njihova mesna zajednica mora da finansira postavljanje i održavanje kontejnera, što bi ih koštalo više od 15.000 mesečno. U kasi mesne zajdnice, kako kažu, para za ovo nema dovoljno.

- Opština nema novac da finansira postavljanje kontejnera u selima - ističe prvi čovek Lazarevca Bojan Sinđelić. - Ima naselja koja sama, poput Rudovca, plaćaju svoje "kante" za smeće. Ako bismo platili postavljanje kontejnera Stepojevčanima, morali bismo svima. Za to para nema! Mesne zajednice imaju svoje samodoprinose i njima mogu da raspolažu po želji. Problem Stepojevčana je njihova samosvest, pošto su sami izabrali da zagađuju sredinu u kojoj žive.

Zašto je Opštini lakše da jednom godišnje finansira čišćenje deponija, koje "komunalno" nikada i ne sanira u potpunosti, nego da postavi kontejnere u selima, ostaje nejasno. Da li je suma od šest miliona dinara godišnje za postavljanje 33 kontejnera na izlazu iz svakog mesta u Lazarevcu zaista velika, ako je budžet ove opštine 985 miliona, skoro tri puta veći od kase Vračara?