Čuva dušanovce od zaborava

VIŠE od pet godina strpljenja, "rovarenja" po sećanjima i potrage za starim fotografijama bilo je potrebno da Sava Nikolić, nastavnik fizike u penziji, napiše knjigu o OŠ "Dušan Đurđević" u Mladenovcu. Ovaj osamdesetogodišnjak želeo je da otrgne od zaborava 50 generacija koje su pohađale tu osmoletku, sve dok škola nije promenila ime u OŠ "Sveti Sava".

Knjiga "Traganje za jednim detinjstvom i jednom mladošću", priča je o školi onako kako ju je Sava Nikolić doživeo, a nastala je u želji da se sačuva sećanje na postojanje i uspehe ove obrazovne ustanove dok je nosila ime Dušana Đurđevića.

- Ako se nešto ne zapiše, onda se zaboravi. Nisam mogao, a ni želeo da dopustim da se to dogodi - priča za "Novosti" ovaj nastavnik u penziji. - Bili smo jedna od najboljih škola u Jugoslaviji i Srbiji. Promenom naziva, sve ono što smo radili pod novim imenom otišlo bi u zaborav. Zato sam želeo da na stranicama "okupim" sve đake i nastavnike, pobrojim nagrade, ostavim uspomenu svim generacijama koje su ovu školu pohađale.

Među koricama nalaze se fotografije svih razreda od 1956. godine, sa spiskom đaka koji su pohađali ta odeljenja i visprenim Savinim zapažanjima. Svaka stranica lako izmami osmehe, sećanja na školske dane i drugove iz klupe.

- Bio je to rudarski posao. Nekada mi se činilo da nećemo uspeti da sakupimo slike svih razreda. Za pet godina, pribavili smo više od 200 fotografija. Kažu mi da sliku nekog odeljenja ima Pera, pa onda odem kod Pere. On mi kaže da je nema, pa me uputi kod nekoga za koga misli da je ima. Tragajući za tim sećanjima, nailazili smo na druga, zanimljivija - priseća se Nikolić.

Tako se među stranicama našla, možda poslednja, fotografija Tita sa pionirima, đacima ove škole koji su ga slučajno 1979. sreli na Tari. Na jednoj su i Dušan Đurđević i Momčilo Živojinović, dvojica boraca za slobodu iz Drugog svetskog rata po kojima su dve mladenovačke osmoletke dobile nazive.

- Duge tekstove niko neće da čita, pa ih u knjizi i nema - iskren je Sava. - Kao nastavnik fizike, uvek sam baratao činjenicama. To sam i stavljao na "hartiju". Ovo je slika o školi kako sam je ja doživeo. O generacijama učenika koji su imali slične probleme iako se vreme menjalo, i kolektivu koji je imao neku posebnu "hemiju" i godinama uspešno sarađivao.

Da će, na radost svih Mladenovčana, završiti knjigu, Savina supruga Biljana nije verovala. Sada, kao i svi žitelji ove potkosmajske opštine, željno iščekuje 22. februar. Tada će u bioskopskoj sali, na dan škole, biti promocija Nikolićeve knjige. Po prvim reakcijama, tiraž od 500 primeraka neće biti dovljan.

- Svi sa oduševljenjem čekaju promociju. Grad je mali, pa se brzo pročulo da je knjiga gotova. Đak iz generacije koju sam izveo pred penziju, kazao mi je da su u knjizi njegov otac, sestra i on. Zato su se dogovorili da će njegova majka, koja je išla u "Momčila", da im kupi po primerak - govori kroz osmeh ovaj penzioner.

Bivši nastavnik fizike i odbojkaški trener dobio je poziv i iz Nemačke. Pozvao ga je stari učenik i rekao mu da će doći u Mladenovac, samo zbog promocije knjige. Kao i svi drugi, i on se nada da će tu sresti i, posle toliko godina, uspeti da prepozna drugove iz osnovne škole.

Đaci mladenovačke škole slikali su se sa Titom na Tari 1979. godine

PRIMLjENE nagrade i priznanja, dokaz su, kako Sava Nikolić kaže, koliko je ova obrazovna ustanova bila na glasu.

- Naša škola je, sedamdesetih i osamdesetih prošlog veka, od 160 osmoletki koliko ih je bilo u Beogradu, uvek bila među najboljima. Jedina smo beogradska škola koja je, tih godina, dobila prestižnu Republičku nagradu "25. maj". Naša odbojkaška sekcija bila je u samom vrhu. Odbojka je bila zaštitni znak "Dušana", jer se nikada nismo vraćali bez medalje! Ipak, sve te nagrade, zasluge i priznanja su iščezla. Zagubljene ili bačene, nestale su u skladištu škole.