Staro novinarsko pravilo glasi da dobra fotografija ume da bude mnogo značajnija od teksta. Upravo ta ideja nas je vodila prilikom pokušaja da protumačimo jedan od najpoznatijih gradskih spomenika - monument posvećen Neznanom junaku.

Podsećamo, spomenik na Avali napravljen je u čast svih izginulih u Prvom svetskom ratu. To nije bila naša autentična ideja, već je prethodno Pariz dobio svoj monument koji je simbolično odavao počast svim poginulima u dotadašnjem najvećem planetarnom ratnom sukobu.

Prethodnik spomeniku koji je danas opštepoznat bio je delo stanovnika Belog Potoka koji su nesrećniku nastradalom na obroncima Avale prvo podigli piramidalni beleg na mestu na kojem je nastradao. Potom kralj Aleksandar Karađorđević odlučuje da poveri Ivanu Meštroviću izgradnju novog spomena koji će se naći na samom vrhu najbliže beogradske planine.

Gradnja je započeta 1934, a okončana 1938. godine. Kamen temeljac položio je lično kralj Aleksandar Karađorđević. To su podaci koji su opštepoznati.

Srbi i Persijanci

Vratimo se fotografijama. Meštrović se očigledno igrao nekim istorijskim paralelama, pa je njegov monument na vrhu Avale napravljen po uzoru na jednu mnogo stariju grobnicu. To je mauzolej persijskog vladara Kira, koji je mnogo vekova pre toga hodao zemljom.

Pitanje na koje uglavnom ne znamo odgovor glasi: Zašto je to tako? I zašto je srpski glavni grad "zaslužio" da bude natkriljen spomenom na starovekovnog Persijanca?

Odgovor moraju da daju masoni, odnosno slobodni zidari, diskretni red u čijem članstvu su bili i Ivan Meštrović i Aleksandar Karađorđević.

Odmah da se ogradimo: pomen ove organizacije izaziva različite reakcije, što negativne, što pozitivne, ali naša ideja nije bila da analiziramo masoneriju, već njene obrise na glavnom gradu. Ovog puta - kralja Kira.

1934.

U knjigama i na internetu lako je pronaći podatke o važnosti ovog starog vladara. Živeo je u 6. veku pre nove ere i osnivač je Ahemedinskog carstva. Potom je pokorio Mediju, Lidiju i Vavilon.

Odgovor smo potražili od Miodraga Stanića, istraživača koji dugo proučava ovakve fenomene, čoveka koji je svoja saznanja sakupljao tragajući od Britanskog nacionalnog muzeja pa nadalje.

- Obilazeći Britanski muzej u Londonu, sasvim slučajno mi je privukla pažnju fotografija prikaza grobnice kralja Kira - kaže Stanić. - Sličnost, da ne kažem podudarnost mauzoleja Neznanog junaka na Avali i poslednjeg Kirovog počivališta je očigledna. Zašto je Ivan Meštrović imao inspiraciju u ovoj grobnici projektujući mauzolej na Avali, i dalje je nepoznanica. Možemo samo da pretpostavljamo i pokušamo da odgonetnemo. Opšte je poznato da su kralj Aleksandar Karađorđević i Ivan Meštrović bili tvrde pristalice jugoslovenstva, a istovremeno su pripadali slobodnozidarskom, odnosno masonskom redu. Da li je ova okolnost uticala na izgled avalskog mauzoleja, danas ostaje samo da nagađamo.

Stanić podseća da je za svoja umetnička dela Meštrović često bio inspirisan antičkim građevinama.

- Avala je izabrana kao veoma značajna lokacija, kako u geografskom, tako i u simboličkom smislu - dodaje naš sagovornik. - Ona po svom izgledu mnoge podseća na "zarubljenu" piramidu. Piramide su u antičkom periodu predstavljale grobnice posvećene najznačajnijim ličnostima toga vremena, kojima se i danas mnogi dive. Možda u tome leži razlog ideje kralja Aleksandra Prvog, jer ne zaboravimo da mauzolej na Avali predstalja pijetet prema poginulim vojnicima i junacima na veoma poseban način, koji treba da, svojom monumentalonošću i veličinom, dugo podseća potonje generacije na period stradanja. Kralj Aleksandar Prvi je o tome veoma vodio računa.

Miodrag Stanić

Uostalom, Stanić podseća da uticaj masona na izgled Beograda, naročito između dva svetska rata, ne treba da čudi.

- Poznato je da su u tom periodu mnoga zdanja bila plod nesebičnog davanja otadžbini u vidu zadužbina. Mnoge arhitekte su pripadale tadašnjem slobodnozidarskom redu.

O samom zdanju

Mesto na kome se nalazi spomenik posvećen žrtvama Velikog rata najviša je tačka Avale.

- Očigledna je veza zasečene piramide i "vrha", izdvojenog dela koji se uzdiže ka nebu - nastavlja Miodrag Stanić. - Sam spomenik predstavlja petostepenu građevinu, sagrađenu od savršeno obrađenog materijala, kamena crne boje. Ta simbolika obrađenog kamena takođe ima veze s drevnim bratstvom masona. Opet, veza piramide i mauzoleja, kako u samom piramidalnom obliku, tako i prema nameni, jasna je - to je grobnica.

Svakako je opštepoznato da su piramide u Egiptu predstavljale grobnice, a naš sagovornik podseća da je tako i Kirova dobila izgled.

- Kralj Aleksandar Prvi želeo je da je sagradi u čast svih poginulih ratnika kojima se ne zna ime niti gde su sahranjeni - podseća Stanić. - Monumentalno zdanje osmišljeno je tako da dominira i da bude opštepoznato. Lično je na svečan način, a mnogi kažu da to ima veze s masonskom simbolikom, otvorio građevinske radove 1934. godine, držeći u ruci srebrni čekić.

Monument sa natpisom

Bočni pogled na današnji spomenik posmatraču pokazuje u osnovi pravuogaonik, pri čemu je jedna strana dvostruko duža od druge. Solomonov hram i slobodnozidarska loža takođe se tako prostiru.

Najzad, na ulazu u "kraljev letnjikovac" na Avali nalaze se dve figure u egipatskom stilu - sfinge, čuvari tajne. Stanić se pita otvaraju li one put ka Meštrovićevom delu i da li nam to nešto govori?.

- Legenda kaže kako je, u doba islamskog osvajanja Irana, arapska vojska htela da razori grobnicu, ali pošto je tamošnje stanovništvo uverilo arapske zapovednike da nije reč o grobnici Kira Velikog već o grobnici majke kralja Solomona, pošteđena je od rušenja. Zatim je natpis na grobnici zamenjen citatom iz Kurana, i ovo mesto je postalo poznato kao grobnica Solomonove majke. Pod tim imenom poznato je i dan danas.

Svetlost i tama

Putanja starih masonskih priča i legendi potiče iz pripovesti o Solomonovom hramu i njihovom učitelju Hiramu Abifu. Mnogi simboli i predanja jednovremeno su dovedeni u vezu i sa judaizmom i sa slobodnim zidarstvom.

I eto paralele koja je rukovodila i samog Ivana Meštrovića.

Simbolika je veoma interesantna. Persijska, odnosno filozofija zaratustrijanaca zasniva se na dualnosti, borbi svetlosti i tame, crnog i belog, u kojoj dominira kult svetla.

- Možemo tumačiti ovo kao vezu sa slobodnim zidarstvom, kojom se vodio i Meštrović, a takođe da se docnije naziva i grobnica Solomonove majke - zaključuje naš sagovornik. - Kralj Solomon takođe u masonskoj filozofiji zauzima značajno mesto.

Sfinge ispred letnjikovca

Kir i šah

Posle pada Vavilona, vladar je sačinio neobičan dokument poznat kao "Kirov cilindar", zapis sačinjen na valjkastoj ploči na kojoj, pored ostalog, piše i "kako je Kir unapredio životni standard stanovnika i obnavljao hramove".

Još važnije je to što mu se pripisuje kako je oslobodio Jevreje iz vavilonskog ropstva, omogućio im povratak u Palestinu i sagradio im Drugi veliki hram, čime je osvojio počasno mesto u judaizmu.

Mnoge potonje generacije i dinastije čak su se smatrale njegovim naslednicima, a interesantan je i podatak da je poslednji iranski šah Reza Pahlavi 1971. godine obeležio 2.500 godina iranske monarhije, pozivajući se na lozu koja potiče od Kira Velikog.

Prvi spomenik

"POGIBIJA" ŽRNOVA

DO podizanja današnjeg mauzoleja na vrhu Avale stajalo je staro utvrđenje - grad Žrnov, koji je morao da bude uklonjen eksplozivom kako bi Meštrović dobio "belo platno" za svoj rad.

Među onima koji su se najviše bunili zbog ovog poteza bio je Branislav Nušić, koji je, spram svog ogromnog autoriteta u javnosti, smeo da se suprotstavi kraljevim idejama, ali i njegov apel je bio uzaludan.

- Odgovor da li je trebalo rušiti Žrnov, i sa kojim motivima, nažalost, odneli su u grob kralj Aleksandar i Ivan Meštrović - zaključuje Stanić. - Mauzolej na Avali je danas svakak jedan od simbola Beograda.


MEŠTROVIĆ

U vreme masonske Velike lože Jugoslavije, koja je otvoreno radila u predratnom periodu, Meštrović je počeo da se zalaže za drugačiju poziciju Hrvatske unutar Kraljevine, što je kasnije rezultiralo i debaklom u Drugom svetskom ratu.

Kako god neobično zvučalo, posle nezvanične titule "dvorskog vajara" kralja Aleksandra, u posleratnom periodu Meštrovića je pratio isti "epitet", samo što je ovog puta bio "na dvoru" Josipa Broza.

- Iako je njegov sin Mate tvrdio da njegov otac nije bio član slobodnozidarskog reda, nema dileme da je tako bilo - kaže Stanić. - Meštrović je postao član lože "Maksimilijan Vrhovec" 1913. godine.

Podsećamo, Mate Meštrović bio je vatreni zagovornik ustaške ideologije.


IDENTITET VOJNIKA

TRAGANjE za pravim identitetom vojnika koji je sahranjen na Avali zaključila je Tehnička komisija ondašnje Kraljevine Jugoslavije oformljena 1921. godine. Na njenom čelu bio je izvesni gospodin Andonović, i tada je zvanično zaključeno da je vojnik bio sitnije konstitucije, kao i da nije imao vojničku amajliju koja bi pomogla prilikom njegove identifikacije.

Vojnik je nastradao 1915. godine od projektila austrougarske haubice, a sahranjen je na mestu pogibije, u krateru u kojem ga je smrt zatekla.

Kada je grob konačno otvoren, zabeleženo je da je na skeletu bio opasač sa uprtačima, a da su na nogama žrtve bile teške cokule koje su umesto pertli bile uvezane telegrafskom žicom. Kod poginulog vojnika su pronađena i dva srebrna srpska dvodinarca, kao i misteriozni beli komad hartije. Ubledeli papir mogao je da odgonetne ko je neznani junak, ali nade su se brzo izjalovile jer je hartija potpuno stradala posle višegodišnjeg boravka pod zemljom.

Komisija je utvrdila i da je granata potpuno razorila levi deo grudnog koša neznanog junaka, i da mu je srce zauvek ostalo rasuto nekud po Avali, ali identitet vojnika nikada nije utvrđen.

Kralj Aleksandar

SASTRUGALI KRALjEV NATPIS

Na licu monumenta do Drugog svetskog rata stajao je krupan natpis "Aleksandar kralj Jugoslavije Neznanom junaku". Posle rata komunisti su, dabome, sastrugali taj natpis, ostavljajući monument postavljen herojima iz Prvog svetskog rata. Ipak, prema podacima Muzeja grada Beograda, Tito je samo jednom, 1945. godine, bio u poseti ovom spomeniku sa jednom sovjetskom delegacijom, da bi posle toga izbegavao dolazak na Avalu.

Iako su mnogi važni svetski lideri onog doba dolazili da se poklone senima neznanog junaka, Broz bi uz njih uvek slao izaslanika, ali nije dolazio lično. Najzad, u vreme kada je neznani junak poginuo, on je bio učesnik rata, ali na drugoj, austrougarskoj strani.