BEZBROJNI filmovi i sećanja na različite pozorišne role ostaće još dugo da se vrte na televizijskim programima čuvajući od zaborava neke velike, prave beogradske umetnike.

Ne mora da postoji povod za priču o ljudima poput Dragana Nikolića, oni su uvek vredni sećanja, ali može da postoji trag nekih neobjavljenih, novinskih beležaka koje su zalutale među zaboravljene papire, čekajući da priča bude dopričana.

Nažalost, ovog puta se sagovornik "izmakao" u legendu.

Na početku ove godine, red je da se setimo nekih koji su nas u prošloj napustili.

Potpisnik ovih redova počeo je razgovor sa Draganom Nikolićem, koji nikada nije završen. "Beogradske priče" će ipak objaviti neke njegove delove nastale u bifeu legendarnog Ateljea 212.

"Prva stanica" na kojoj smo se zaustavili u ćaskanju bila je kultna serija "Otpisani". Razgovor je dotakao onu prvu, crno-belu verziju legendarne serije, u kojoj je posebnu pažnju privlačila epizoda pod nazivom "Operacija Vodovod".

Ambijent je morao da odvede glumce duboko ispod grada, u vodovodne i kanalizacione instalacije podno gradskih šahtova. U nekim scenama glumci su bili duboko u vodi.

- Bili smo mladi, ništa nam nije smetalo, ali bilo je interesantno kako su naši prijatelji, roditelji i rodbina reagovali kada je epizoda prvi put emitovana - pričao je Gaga. - Svi su nas sažaljevali: deco, mora da ste se smrzli tamo, sigurno vam je bilo hladno, mokro, teško... A istina je bila potpuno drugačija - scenograf je bio sjajni Veljko Despotović i on je čak podgrevao vodu u kojoj smo odigrali svoje scene. U pauzama snimanja smo, tako mladi i raspoloženi, čak igrali vaterpolo, brčkali se i uživali u svakom trenutku.

Nalik ovoj priči bila je još jedna. Sećajući se silaska u podzemni deo grada, Nikolić je evocirao uspomene na nastajanje filma "Lavirint". U to doba filmska ekipa nije znala da zaista postoje mnogi lagumi ispod grada, kao ni tašmajdanske pećine i drugi lavirinti podno prestonice koji su mogli odlično da posluže kao dekor za film.

Nikolić nam je detaljno opisao kako su napravili kompletnu scenografiju za "Lavirint" u Filmskom gradu, osim nekoliko kadrova koji su snimljeni u Rimskom bunaru.

Epilog koji smo ostavili za kraj odigrao se na samom početku karijere velikog glumca.

- Posebno sam bio zahvalan nekom ko mi je prišao tokom snimanja filma "Kad budem mrtav i beo" - pričao nam je Gaga. - Sećam se da je bilo izuzetno hladno kada smo snimali završne scene u Pančevu. Mlad glumac poput mene nije imao izbora nego da sluša ono što mu je rečeno, ali snimanje se odužilo...

Nikolić je pričao kako je bio izmoren, promrzao i oskudno odeven. Čekao je da svi članovi ekipe zauzmu svoja mesta pa da scena i konačno bude završena.

- Neko je video da mi nije dobro i da sam malaksao - pričao je Gaga. - Nisam posle mogao da se setim ko je bio čovek koji mi je gurnuo omanju flašu rakije u ruku. Potegao sam gutljaj i tako zagrejan nekako pregurao udar hladnoće dok nismo završili scenu. Eto, takve sitnice budu zapamćene, a zahvalnost nekom nepoznatom članu ekipe ostane doveka.

Nikolića su mnogi zapamtili po glumačkim bravurama, osmehu, talentu ili markantnom izgledu. Oni koji su ga najbolje znali kažu da je njegova osnovna osobina bila - dobrota.

U to ime i ovih nekoliko redova, nikad završenog novinarskog razgovora.