IZGRADNjA Državne štamparije predstavljala je jedan od najvećih izazova jugoslovenskih i beogradskih vlasti tridesetih godina prošlog veka. Staro zdanje štamparije u Pop Lukinoj ulici nije više moglo da odgovori visokim standardima i nastupilo je vreme u kojem je nova zgrada morala da zauzme svoje mesto.

Prvu Državnu štampariju zvanično je osnovao knez Miloš Obrenović još 1831. godine, a trag u njenom radu ostavile su važne ličnosti naše istorije poput Sime Milutinovića Sarajlije, Đure Jakšića, Anastasa Jovanovića...


Brašovanov pečat

U monografiji koju je izdao potonji BIGZ, naslednik Državne štamparije, početkom sedamdesetih godina prošlog veka nalazimo veoma interesantne podatke. Knjiga ima zvanično ime "Beogradski izdavačko-grafički zavod 1831-1971".

- Pitanje reorganizacije Državne štamparije nekoliko godina je proučavano u Ministarstvu prosvete i finansija - opisuju autori predratnu političku atmosferu u državi. - Tek 1934. godine Ministarski savet (tadašnji naziv za vladu) doneo je ključnu odluku o pitanju investicija za Državnu štampariju. Prihvaćen je predlog Ministarstva prosvete da se izgradi nova, savremena zgrada, a sav dotadašnji uređaj štamparije da se zameni novim.

Tako je proizvodni kapacitet štamparije predviđen da zadovolji ne samo potrebe naše zemlje već i susednih balkanskih država.

Autori monografije pišu kako je izgradnja poverena poznatom arhitekti Dragiši Brašovanu, a na Senjaku je otkupljeno zemljište na kome će biti podignuta nova zgrada.

- Izgradnji se pristupilo 1936. godine - stoji dalje u monografiji.- Teren na kome bi se zidala zgrada nije bio prethodno ispitan, pa se već prilikom zemljanih radova naišlo na nepredviđene poteškoće. Ali, javile su se poteškoće i druge prirode.

"Zlatno doba"

Potom autori monografije opisuju nevolje u koje su zapali pronosioci ideje o štampariji. Vraćaju nas u predratni Beograd i tadašnje trendove i konkurenciju, pa kažu kako je "ovaj veliki poduhvat izazvao oštro negodovanje onih kojima bi ostvarenje čitave zamisli pomrsilo račune u ostvarivanju profita".

- Iz bojazni da će Državna štamparija razviti snažnu izdavačku delatnost, najpre je panika zavladala u krugovima knjižara - izdavača, da bi predviđena nabavka tehničkih uređaja i savremene mehanizacije za štamparsku proizvodnju uzbunila vlasnike i akcionare privatnih štamparija.

Maketa

Priča o političkim i drugim kompromisima prilikom izgradnje štamparije oličava i ono, i ovo, današnje vreme, protkano bezbrojnim različitim interesima, ali je bitno da je izgled planiranog zdanja ostao zabeležen u istorijatu BIGZ i kroz maketu na osnovu koje je dogovor postignut.

Naš sagovornik Zoran Dokić pokazao nam je fotografije i ambijent u kojem je radila njegova majka, a ovaj grafički gigant je slovio kao veliki ponos ondašnje Jugoslavije. Prvobitna ideja - da ovo bude centar izdavaštva i štampe na Balkanu realizovana je u velikoj meri, ali njen strmoglavi sunovrat tokom "popularne" tranzicije malo ko je predvideo.

Danas, ipak, postoje nagoveštaji da će joj budućnost biti nešto vedrija.

MOSTAR

ZDANjE Državne štamparije niklo je pored Mostara, onog dela grada koji prepoznajemo po petlji kojom se most "Gazela" spušta na desnu obalu Save.

Nekada je u blizini bila istoimena kafana, a ovaj deo grada dobio je ime po tome što se nekada Mokroluška reka na ovom mestu ulivala u Savu. Budući da se reka često izlivala, i odnosila most kojim su tadašnji Beograđani pokušavali da je opkorače, cela gradska oblast ponela je ovakvo ime.

50 GODINA POSLE

PRE godinu dana održan je skup posvećen ovom arhitekti pod nazivom "Dragiša Brašovan - 50 godina posle", povodom pola veka od smrti ovog uglednog arhitekte.

Tada je profesor dr Aleksandar Kadijević sa Filozofskog fakulteta približio lik Dragiše Brašovana.

- Bio je tipični umetnik ovih prostora koji spaja ne samo balkansku tradiciju i savremenost, već i srednjoevropski kontekst - objasnio je dr Kadijević. - Njegovo delo je stilski raznorodno, slojevito, a od 1929. i dominantno modernističko. On je pre svega bio majstor arhitektonske kompozicije, ali nije potrebno znanje da bi se uživalo u njegovom delu za koje nema granice. Njegova arhitektura je humanistička, slojevita, pre svega okrenuta čoveku, a ne sebi, bez intelektualističke ili ideološke konotacije. Uzaludni su svi pokušaji da se on veže za određenu kulturnu, političku i društvenu ideologiju, on je uvek bio svoj.

1966.

Dragiša Brašovan je postao član Srpske akademije nauka i umetnosti 1960. godine. U tom trenutku je već sedam godina bio član Britanskog udruženja arhitekata.

MODERNA

ARHITEKTA Brašovan završio je studije u Budimpešti, a pre Drugog svetskog rata smatrali su ga jednim od najuspešnijih i najuglednijih u ovoj branši.

Stručnjaci kažu da je ovo jedno od najupečatljivijih dela evropske moderne arhitekture u Beogradu onog doba.