STRUČNI SEMINARI: Do licence samo ako pomogne škola

POHAĐANjE stručnih seminara je uslov da bi nastavnik imao licencu za rad, ali se za finansiranje ovih kurseva škole i prosvetni radnici snalaze kako znaju i umeju. Iako je obaveza lokalne samouprave da daje novac za te namene, u školama kažu da se to retko dešava. Seminare, uglavnom, plaća obrazovna ustanova iz sopstvenih sredstava, a cene kreću od 1.500 do čak 10.000 dinara. Ima i nastavnika koji sami plaćaju usavršavanje.

Prosvetni radnici su dužni da u roku od pet godina sakupe 100 poena, kako ne bi izgubili licencu za rad. Ipak, u praksi se nije dogodilo da je neki nastavnik ostao bez posla, jer nije imao dovoljno "dodatnih časova". U zavisnosti od predmeta, vremena trajanja i broja učesnika, menja se i cena seminara koja ide i do 10.000 dinara, a broj bodova koje mogu da prikupe je od pet do osam. Da bi ispunili kvotu, prosvetari treba da odslušaju bar desetak predavanja, što može da košta od 15.000 do čak 100.000 dinara.

Prema rečima Milana Pušice, direktora OŠ "Kralj Aleksandar Prvi", stručni seminari se, najčešće, održavaju vikendom ili tokom zimskog raspusta, kako profesori ne bi odsustvovali sa nastave. On ističe da se retko dešava da nastavnici sami plaćaju usavršavanje i da to radi škola, u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima. Novac se, uglavnom, obezbeđuje iz sopstvenih sredstava.

- Osim akreditovanih seminara Ministarstva prosvete, postoje i oni u školi, koji su besplatni, ali nose određeni broj bodova - kaže Dragoljub Gačić, direktor OŠ "Nikola Tesla" u Vinči. - To su, uglavnom, ogledni časovi, stručna predavanja. Zakonom je predviđeno da se jedan odsto novca koja dobijamo za materijalne troškove od grada koristi za stručna usavršavanja. Međutim, to nije dovoljno, pa i škola plaća iz svog budžeta.

U Grafičkoj školi ističu da se snalaze kako znaju i umeju, jer im je račun godinama u blokadi. Kažu da biraju jeftinije seminare, a da se dešava i da iznajme prostor za ta predavanja, pa onda dva-tri nastavnika imaju pravo da ih besplatno pohađaju.

- Od stručnih seminara nema velike koristi i to je samo forma - smatra Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda. - Malo je profesora, koji ono što nauče primene u praksi, što bi trebalo da je suština. Neki nastavnici finansiraju sami, ali je to teško, s obzirom na plate. Najskuplji su seminari za stručne predmete, za koje je potrebno iznajmiti laboratorije.

POD OKRILjEM MINISTARSTVA PROSVETE

ZVANIČNA evidencija o pohađanju seminara ne postoji. Međutim, prema nekim nezvaničnim procenama, u srednjim školama je manje od dve trećine nastavnika sakupilo 80 bodova, dok je u osnovnim školama to učinila polovina profesora. Katalog stručnih seminara odobrava Ministarstvo prosvete za svaku školsku godinu, a škole biraju koji će ih nastavnici pohađati.