PRIHVATILIŠTE VAPI ZA VEĆIM PROSTOROM: Obećanja umesto dodatnih kreveta

SLIKA u jedinom prestoničkom prihvatilištu za odrasle i stare, u Kumodraškoj ulici, ovih dana ista je kao i svake jeseni i zime - kapaciteti prebukirani, hodnici popunjeni dodatnim krevetima, gužva u menzi, toaletu, sobama... Uprkos činjenici da ova ustanova godinama zbrinjava mnogo više korisnika nego što može da primi, umesto bagera, od grada i dalje stižu samo obećanja o proširenju.

Kapacitet prihvatilišta je 104 mesta, a ekipa "Novosti" zatekla je nedavno tamo 145 građana bez krova nad glavom. Prema rečima Prvoslava Nikolića, rukovodioca, "azil" za beskućnike iz gradskog budžeta dobija dovoljno sredstava za funkcionisanje, a ne nedostaje ni donacija kompanija i građana.

- Poznato je da mi nikoga ne odbijamo - kaže Prvoslav Nikolić. - Naročito se ne usuđujemo da ne primimo ljude zimi, kada je napolju hladno. Samo na dnevnom režimu zbrinemo više od 3.000 ljudi. I nastavićemo da pružamo pomoć.

Mnogi od njih su mesecima, godinama čak neokupani, pronađeni u podrumima, šahtovima kanalizacije, kontejnerima za smeće, pijačnim tezgama, napuštenim automobilima. Vrata prihvatilišta su za sve njih otvorena 24 časa dnevno, ali su sve tešnja da ih prime.

Preko potrebnu izgradnju većeg kompleksa koji bi se prostirao na 4.000 kvadrata umesto dosadašnjih 940 kvadrata koči pravni spor.

- Koliko sam ja upoznat, u pitanju su nerešni imovinsko-pravni odnosi na samom zemljištu, dakle na samom placu gde bi kompleks trebalo da se gradi - objasnio nam je Nikolić.

GOLI I BOSI

Oni koji se smeste u "sigurnu kuću" za beskućnike, po pravilu dolaze u krajnje zapuštenom stanju - bolesni, promrzli, iscrpljeni, izgladneli, goli i bosi. U većini slučajeva ovi ljudi su psihički izmenjeni, dementni, stari i nisu u mogućnosti da se brinu o sebi.