Beogradske priče: Maršalska palica na Belom gradu

ŠVAJCARCI su ostavili neobičan trag na Beogradu i njegovoj prošlosti, a nekoliko njih je direktno učestvovalo u stvaranju naše gradske i nacionalne istorije.

Sa ove distance gledano, neizbrisiv trag ostavio je srpski prijatelj Arčibald Rajs, čovek koji nas je, verovatno, više voleo nego što smo imali ljubavi sami za sebe. Njegova knjiga "Čujte Srbi", ali i sve što je učinio za ovaj narod u Prvom svetskom ratu bili su oličenje dobronamernosti i poštovanja koje je neko mogao da ima prema mukama ljudi sa ovog podneblja.

Doksatova tvrđava

DRUGI Švajcarac kojeg ćemo pomenuti je Nikola Doksat de Morez, čovek koji je bio u jedinicama Eugena Savojskog koje su preotele grad od Turaka 1717. godine, i kojeg smatraju prvom urbanistom koji je osmislio izgled Beogradske tvrđave, ali i značajne delove ondašnje varoši. Njegovo delo bilo je i raspored ulica i trgova prvih decenija 18. veka.

Veliki umetnik koji je takođe poreklom Švajcarac bio je Đuzepe Pino Grasi, koji je učestvovao u početnoj fazi izgradnje Hrama Svetog Save sarađujući sa Aleksandrom Derokom, napravio je karijatide na spomeniku Neznanom junaku, njegovo delo su atlasi koji krase zgradu nekadašnjeg "Jugoeksporta" u centru grada, a koji su unekoliko i simboli grada...

Četvrti čovek poreklom iz zemlje sa Alpa, za kojeg današnji Beograđani nisu čuli, bio je slavljen u predratnoj štampi 1939. godine, kao stručnjak čija je privatna kolekcija drvoreza i bakroreza Beograda bila od neprocenjive vrednosti.

Bio je to Eduard Zamboni, kojeg je posetio novinar lista "Vreme" potpisan kao V. Jovanović. Ipak, trag koji je ostavio vredan je svake pažnje.

- Švajcarci imaju neobično razvijen kult prema istoriji svoje zemlje i neobično vole sve što se na tu istoriju odnosi - piše Jovanović. - Skoro svaka patrijarhalna kuća u Švajcarskoj poseduje bar nekoliko istorijskih crteža iz svoga kraja. Ovu izvanrednu osobinu oni ne gube ni onda kada su primorani da nastave da žive u drugoj zemlji. U našoj sredini se nalazi jedan takav Švajcarac kome možemo da zahvalimo što nisu propali izvanredni drvorezi i bakrorezi iz 15. i 18. veka.

Zamboni priznaje da "sve to nije našao u Beogradu, već u prašnjavim antikvarnicama Pešte, Beča, Londona, Pariza..."

- Komad po komad skupljao sam stranice knjiga, povezanih u pergament, na kojima se nalazila istorija starog Beograda - govorio je Zamboni. - Na taj način sam do danas skupio 150 različitih slika.

Prvi je kralj

PRVI sakupljač starih crteža kod nas bio je, prema tvrdnji gospodina Zambonija, kralj Milan Obrenović. On je ovlastio profesora Stefanovića-Vilovskog da za njega nabavi i pokupuje sve istorijske dokumente o Beogradu na koje naiđe.

Beogradski Švajcarac Eduard Zamboni govorio je i o tome kako je istorija grada i u ono vreme, pred Drugi svetski rat, bila nedokučiva stranom posmatraču.

- Kada danas putnik u brzom avionu stigne na aerodrom Beograda i pođe da razgleda varoš, uzalud će tragati za ostacima i spomenicima - govorio je Zamboni. - Naći će isuviše malo onoga što će podsećati na stari Beograd. (On pritom misli na moćne austrijske građevine početkom 18. veka i žali zbog njihovog rušenja.) Nema više starih, surih crkava i džamija, niti srednjovekovnih kamenih mostova, statua ili drugih umetničkih spomenika. Nove divne ulice, široki bulevari, velike kuće, zamenili su male, neugledne turske kućice, koje danas samo još gdegde mogu da se pronađu.

Naturalizovani Beograđanin sa Alpa donosi logičan zaključak: "Retko je koja varoš sveta doživela toliko promena kao Beograd koji, tek što bi bivao izgrađen, uskoro je ponovo bivao i rušen. Vatrom i mačen uništen je bez poštede svaki skupoceni arhitektonski spomenik, koji je podsećao na davna, slavna vremena".

LAUDON

Austrijski maršal Gideon Laudon osvojio je Beograd 1789. godine. Iako je njihova vlast potrajala kratko pre nego što će ponovo Otomanska imperija preuzeti ovu važnu stratešku tačku, gravira koju je sačuvao Zamboni u ono vreme privukla je veliku pažnju.

Na njoj je prikazan Laudon kraj dunavske obale, pre nego što će osvojiti Beograd. Prikaz grada je veoma slikovit, sa jasno ucrtanim građevinama na Donjem gradu, i utvrđenju koje je dominiralo na gornjem delu tvrđave.

DžAMIJA KOD POZORIŠTA

Ispod zdanja Narodnog pozorišta nekada je bila velika turska džamija koja je kasnije srušena. Zamboni je sačuvao njen prikaz, a mi smo ga preuzeli iz lista "Vreme" koji je izašao 27. avgusta 1939. godine. Možda je i kvalitet štampe vredan pomena, jer je otisak ovih popularnih novina do danas ostao veoma čist.

Posmatrač odmah uviđa da je ovaj deo grada bio prepun zelenila, da nije bilo velikih zgrada pa je pogled na Dunav bio direktan, a veličina Beograda nestvarno minijaturna za naše današnje poimanje grada.